Foto realizam sa dušom u priči
U susret Prosefest-u koji počinje u sredu 22. aprila na Tribini mladih Kulturnog centra Novog sada održano je književno veče „Portreti: Alis Manro“, na kojoj je bilo reči o kanadskoj književnici koja je 2013. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost. O Alis Manro govorili su urednik izdavačke kuće „Agora“ Nenad Šaponja, književnik Đorđe Pisarev i prevodilac Anđelka Cvijić.
Šaponja je rekao da je „Agora“ još 2006. godine objavila njenu knjigu priča „Bekstvo“, i da je to prvi prevod ove književnice na Srpski jezik. Ona je, kako je dodao, jedna od najznačajnijih pripovedačica ne samo u Kanadi, već i u svetu.
-Mnogi kritičari je smatraju „kanadskim Čehovom“, i ne slučajno. Ona je objavila 14 knjiga od kojih su 13 zbirke priča, pa možemo reći da niko nije priči posvećen koliko ona. Mnogi su svojevremeno smatrali da je velika nepravda učinjena Borhesu, magu priče, zbog toga što nije dobio Nobelovu nagradu, što samo govori koliko je priča potcenjen žanr u odnosu na roman. Međutim, čini mi se da je ta napravda donekle ispravljena dodelom ove nagrade Alis Manro koja ima redak talenat da u malom otkrije užasno mnogo, da vam na dve stranice ispriča čitave živote, da vam u dve rečenice sažme procenu društvene situacije koja je suštinska. Ona vas dovede do srži egzistencije i to veoma lako. Jako je zgodno da danas u susret Prozafest-u govorimo upravo o njoj, jer Festival takođe govori o pripovednoj prozi-istakao je Šaponja.
Pisarev je istakao da misli da Alis Manro Nobelovu nagradu ne bi ni dobila da je nije objavio Nenad Šaponja koji je tako ispao „vrač pogađač“. Manro je sa svojim velikim opusom priča koje su zapravo poptuno skidanje života pokazala da se i u literaturu na majstorski način može prebaciti ono što se u slikarstvu zove foto realizam. Kod nje je to, rekao je Pisarev, foto realizam sa dušom.
-Manro je dobila Nobelovu nagradu za priču što je veoma retko jer je malom broju pisaca to uspelo. Ona je zanimljiva jer jer su sve knjige koje je napisala knjige priča, a samo jedan roman. Međutim, i taj roman (Život devojaka i žena), pisan je iz delova, pa se može shvatiti i čitati kao zasebne priče koje vezuje samo zajednička ličnost. Ona je zanimljiv pisac jer je u njenoj prozi puno emocija, a zapravo ona o njima vrlo malo govori, pa tako ostavlja čitaocu da sam zaključi o kojoj se vrsti emocija radi- rekla je Cvijićeva.
Foto: Milica Stojanac
Ostavi komentar