Kulturni centar Novog Sada i ove godine nizom kulturnih događaja obeležava spomen na jedan od najtragičnijih događaja u istoriji grada Novog Sada, „Novosadsku raciju“. U okviru programa „Ledena tišina“ sugrađani imaju priliku da se od 22. do 24. januara, kroz izložbe, predavanja i projekcije filmova bolje upoznaju sa ovim tragičnim događajem iz 1942. godine.
U sredu 22. januara u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada otvorena je dokumentarna izložba „Stradanje pravoslavnih sveštenika tokom Šajkaško-novosadske racije” autora Aleksandra Ružičića i Petra Đurđeva. U prisustvu Sunčice Marković, pomoćnika direktora KCNS, na izložbi su govorili đakon Miroslav Nikolić i istoričar Đurđev. Ovu postavku Novosađani će imati prilike da vide do ponedeljka 27. januara.
-Danas smo ovde da se ponovo setimo stradanja naših bližnjih tokom takozvane Racije na prostoru južne Bačke. Prva je na udaru bila Srpska pravoslavna crkva. U slučaju našeg naroda, crkva je nosilac nacionalnog identiteta, faktor narodnog okupljanja i neprekinuti niz viševekovnog trajanja – rekao je đakon Nikolić.
Nije slučajno da su od sveštenih lica u raciji stradali: Miloš Katić, Čedomir Eremić i Georgije Živanov, žabaljski parosi, Branko Vakanjac i Pavle Kostić, čuruški sveštenici, Anđelko Grbić protojerej iz Đurđeva sa suprugom Olgom, Georgije Parabućski, protonamesnik iz Titela, Svetozar Vlaškalić, protoprezviter mošorinski i Jovan Vislavski, sveštenik gospođinački.
Prilikom izvođenja ove brutalne akcije živote su izgubili i Dušan Vlaškalić, bogoslov, Vojin LJubičić, kaluđer i Stevan Maslovarin, bogoslov iz Čuruga. Ista situacija se ponovila u Novom Sadu gde su u trodnevnom masakru živote izgubili Milivoj Popović, protojerej, član Crkvenog suda Eparhije bačke, Vladislav Jankulov, protojerej, arhijerijski namesnik, Stevan Ivančević, protojerej, Veljko Zucajić, jerej, profesor bogoslovije u Sremskim Karlovcima i Aleksandar Erdeljan, đakon pri Sabornom hramu u Novom Sadu.
Istoričar Petar Đurđev podsetio je da nisu davno bila ta vremena kada je o Raciji moralo da se ćuti. Prvo obeležavanje Racije održano je još u vremenu dok je Novi Sad bio strateška pozadina najveće ratne operacije u toku Drugog svetskog rata.
– Tadašnja gradska vlast organizovala je pomen u Sabornoj crkvi postradalima u Raciji. Održana je komemoracija u jevrejskoj opštini, a u Domu kulture (danas Sokolskom domu) održano je kulturno-umetničko podsećanje – rekao je Đurđev dodavši da je naredne 1946. godine održan samo pomen, a 1947. više nije bilo ni reči o toj tragediji.
Tako je ostalo do 1967. godine, kada je tadašnji predsednik opštine Tima Vrbaški sa broda „Vijena“ na polovini Dunava u vodu spustio venac.
Objašnjavajući strukturu postradalih u tom strašnom i nečovečnom zločinu, Đurđev je naglasio da to nije bila bilo kakva racija, već združeni zločin sa premisama genocida u kojem su korišćeni svi autoriteti civilne, vojne i policijske vlasti s ciljem promene etničke strukture južne Bačke i sa druge strane to je označilo učestvovanje tadašnje Mađarske u monstruoznom planu uništenja Jevreja u Evropi.
Večeras u Likovnom salonu KCNS u 18 sati otvorena je izložba „Sećanje na Jelenu Kon“. Tim povodom govorili su: Gordana Stojaković, Gordana Todorić i Biljana Egeljić. Izložba posvećena velikoj dobrotvorki Jeleni Kon trajaće do ponedeljka 27. januara.
Podsećajući na Jelenu Kon koja je stradala u Raciji, autorka izložbe Biljana Egeljić kazala je da je reč o dobrotvorki koja je čitav život posvetila dobrobiti dece, društvenoj radnici i osnivaču najznačajnijeg ekumenskog humanitarnog udruženja u Novom Sadu „Kora hleba i dečje obdanište“.
Gordana Stojaković kazala je da postoji značajno humanitarno nasleđe koje su Novosađanke, među njima i Jelena Kon, vodile i osmišljavale počevši od sedamdesetih godina 19. veka, pa do Drugog svetskog rata. U gradu su radile mnoge dobrotvorne ženske organizacije, a imale su ih mnoge nacionalne i veroispovedne zajednice.
To su bila svojevrsna preduzeća sa velikim fondovima za pomoć onima kojima je najpotrebnija. Sve te organizacije nadilazi organizacija koju je 1925. osnovala Jelena Kon. NJena organizacija bavila se problemima svih Novosađana bez obzira na veru i naciju. Ciljna grupa bile su žene i deca bez oca.
Gordana Todorić podsetila je da je Jelena (Ilona) Kon rođena 1. septembra 1882. u austrijskom gradu Ajzenštatu, u jevrejskoj trgovačkoj porodici Špicer. Godine 1904. udala se za novosadskog veletrgovca Josifa Julija (Žila) Kona i preselila se u Novi Sad. Suprug joj je bio poznati veletrgovac i dobrotvor (Mako, Mađarska, 1868 – Novi Sad 23.1.1942).
Program je večeras nastavljen u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada gde su Novosađani od 20 časova mogli da pogledaju film „Kada svane dan“ u režiji Gorana Paskaljevića. Uloge u filmu tumače : Mustafa Nadarević, Predrag Ejdus, Meto Jovanovski i Mira Banjac.
To je priča o profesoru muzike, Miši Brankovu, koji pod neobičnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo. Pri iskopavanju na Starom Sajmištu, mestu gde je nekada bio Judenlager Semlin – koncentracioni logor – radnici pronalaze kutiju s dokumentima koju je daleke 1941. zakopao logoraš Isak Vajs.
Tako profesor Brankov saznaje da su Vajsovi njegovi pravi roditelji, koji su ga dali na čuvanje svojim prijateljima, Brankovima, pre nego što su odvedeni u logor, gde su skončali. U kutiji je i nedovršena muzička partitura pod nazivom Kad svane dan, koju je komponovao Isak Vajs. Tragajući za istinom o sebi, profesor traga i za malo poznatom istinom o tom logoru. Istovremeno, postaje opsednut dovršavanjem započete kompozicije i izvođenjem maestralne molitve za mrtve na mestu nekadašnjega logora.
Ostavi komentar