Трибина „Велика Србија, као идејна пројекција британске спољне политике“

09/06/2017

Трибина „Велика Србија, као идејна пројекција британске спољне политике“ биће одржана у среду 14. јуна у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

У току „дугог“ XIX столећа, по многим параматрима, преломног века целокупне историје човечанства, таласи националних препорода су захватили готово све народе на старом континенту. Идеја стварања великих националних држава постала је водиља политичким елитама које су у истима виделе шансу за потпуну колективну еманципацију и афирмацију својих народа, где је на поменутој политичкој платформи пројектован телеолошки циљ најфункционалније артикулације и реализације свих или већине заједничких интереса појединаца у оквирима једног друштва или нације. Малобројна српска грађанска елита у Хабзбуршкој монархији испратила је и усвојила поменуте нове процесе у европским друштвима, због чега је управо она и постала носилац идеје националног препорода српског народа. „Пелцер“ националног ризорђимента, представници те елите, пренели су у устаничку Србију Карађорђа Петровића, покретача и вожда српске револуције, почетком XIX века. Идеје које су Срби северно од Саве и Дунава донели са собом постале су исходиште жеља и напора српских устаника, а ускоро исте су биле узидане у темељ модерне српске државности. Међутим, упркос чињеници да су пројекти великих националних држава били уобичајена појава код свих народа Европе у XIX и XX веку, морамо да нагласимо да ни један од тих планова није у тој мери фалсификован и политички злоупотребљен, а надасве проказан, као рушилачко-реметилачки и насилно-злочиначки, као што је то случај са „идејом Велике Србије“. Врхунац сатанизације наведене идеје догодио се у време ратова за југословенско наслеђе у последњој деценији претходног столећа, када је међународна заједница у поменутој идеји пронашла кључни разлог за распад Југославије и духовни оквир за извршење бројних ратних злочина који су у току овог рата почињени. Ни XXI век није донео неке значајније промене у тим ставовима великих сила. Баук великосрпског национализма постајао би поново актуелеан сваки пут када је то из различитих политичких интереса одговарало не само суседима српске државе, већ и великим силама у политичким процесима реализације њихових интереса у југоисточној Европи. Велика Британија, управо је једна од тих великих сила која је у ближој и даљој прошлости имала значајну улогу, не само у актуелизацији питања Велике Србије, већ и у самом идејном формулисању исте. На који начин улогу британске политике у датим процесима морамо да посматрамо из перспективе савременог човека, уз неизбежну ретроспективу, често турбулентних српско-британских односа у историји, представља основу и тему за разговор на предстојећој трибини у Културном центру Новог Сада.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања