Tribina „Velika Srbija, kao idejna projekcija britanske spoljne politike“ biće održana u sredu 14. juna u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.
U toku „dugog“ XIX stoleća, po mnogim paramatrima, prelomnog veka celokupne istorije čovečanstva, talasi nacionalnih preporoda su zahvatili gotovo sve narode na starom kontinentu. Ideja stvaranja velikih nacionalnih država postala je vodilja političkim elitama koje su u istima videle šansu za potpunu kolektivnu emancipaciju i afirmaciju svojih naroda, gde je na pomenutoj političkoj platformi projektovan teleološki cilj najfunkcionalnije artikulacije i realizacije svih ili većine zajedničkih interesa pojedinaca u okvirima jednog društva ili nacije. Malobrojna srpska građanska elita u Habzburškoj monarhiji ispratila je i usvojila pomenute nove procese u evropskim društvima, zbog čega je upravo ona i postala nosilac ideje nacionalnog preporoda srpskog naroda. „Pelcer“ nacionalnog rizorđimenta, predstavnici te elite, preneli su u ustaničku Srbiju Karađorđa Petrovića, pokretača i vožda srpske revolucije, početkom XIX veka. Ideje koje su Srbi severno od Save i Dunava doneli sa sobom postale su ishodište želja i napora srpskih ustanika, a uskoro iste su bile uzidane u temelj moderne srpske državnosti. Međutim, uprkos činjenici da su projekti velikih nacionalnih država bili uobičajena pojava kod svih naroda Evrope u XIX i XX veku, moramo da naglasimo da ni jedan od tih planova nije u toj meri falsifikovan i politički zloupotrebljen, a nadasve prokazan, kao rušilačko-remetilački i nasilno-zločinački, kao što je to slučaj sa „idejom Velike Srbije“. Vrhunac satanizacije navedene ideje dogodio se u vreme ratova za jugoslovensko nasleđe u poslednjoj deceniji prethodnog stoleća, kada je međunarodna zajednica u pomenutoj ideji pronašla ključni razlog za raspad Jugoslavije i duhovni okvir za izvršenje brojnih ratnih zločina koji su u toku ovog rata počinjeni. Ni XXI vek nije doneo neke značajnije promene u tim stavovima velikih sila. Bauk velikosrpskog nacionalizma postajao bi ponovo aktuelean svaki put kada je to iz različitih političkih interesa odgovaralo ne samo susedima srpske države, već i velikim silama u političkim procesima realizacije njihovih interesa u jugoistočnoj Evropi. Velika Britanija, upravo je jedna od tih velikih sila koja je u bližoj i daljoj prošlosti imala značajnu ulogu, ne samo u aktuelizaciji pitanja Velike Srbije, već i u samom idejnom formulisanju iste. Na koji način ulogu britanske politike u datim procesima moramo da posmatramo iz perspektive savremenog čoveka, uz neizbežnu retrospektivu, često turbulentnih srpsko-britanskih odnosa u istoriji, predstavlja osnovu i temu za razgovor na predstojećoj tribini u Kulturnom centru Novog Sada.
Ostavi komentar