Трибина „Убиство краља Александра I у Марсеју 1934. године“ биће одржана у среду, 10. маја у 18 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.
У протеклих стотину година, три политичка убиства, три српска и југословенска државника (два владара и једног председника владе), сходно епохалним и општесоцијалним околностима када су се догодила, дубоко су потресла политичке прилике у Србији и земљама ондашњег и данашњег региона. Док су монструозне ликвидације последњег владара Србије из династије Обреновић у Мајском преврату из 1903. године и председнка српске владе др Зорана Ђинђића, у атентату из 2003. године, оставиле горак и дијаболички снажан печат на развој српског етноса у целини, убиство Витешког краља Александра I Карађорђевића од Југославије, „уздрмало“ је саме основе на којима је почивао, ионако крхки мир „версајског система“ у Европи, али истовремено, у симболичком и материјално-судбоносном погледу, мучки и кукавички злочин над југословенским и српским сувереном, најавио је извршење „смртне пресуде“ и над животним делом умореног јуначког владаоца, тј. над његовим краљевством – Југославијом. „Прва, Александрова“ Југославија заиста ће и нестати у вихору Другог светског рата и незапамћеног злочина и геноцида над српским народом, који је почињен руком непосредних иницијатора, организатора и извршилаца атентата над Витешким краљем, као и над министром спољних послова француске Треће републике Лујом Бартуом. Међутим, да бисмо уопште били у прилици да свеобухватно разумемо различите аспекте почињеног геноцида над српским народом од стране хрватских усташа и окупатора у Другом светском рату, неопходно би било да претходно извршимо, никад довољно завршену, анализу догађаја од 9. октобра 1934. године у Марсеју, када је, као прва жртва велике антицивилизацијске завере поражених сила из Првог светског рата и њихових бедних „сатрапчића“ из редова терористичке злочиначке организације усташа, пао управо један „персонални потпорни стуб“ Версајског мира на Балкану и у Средњој Европи. Смрт краља Александра Ујединитеља уклонила је главну, али и последњу препреку процесу демонтаже „версајског система“ у Европи, а посебно на простору њеног Југоистока. Улога усташког покрета и његових првака, као непосредних организатора и извршилаца овог злочина потпуно је неспорна и фактографски и историографски добро опсервирана, али степен учешћа појединих великих европских сила и њихових политичких и духовних елита у поменутом догађају, али и у процесима који су истом претходили или му следили, у многим сегментима остао је „историјски непроверен“. Разговори у оквиру предстојеће трибине представљају добру прилику да поменута питања осветлимо, макар у мери основних сазнања.
Остави коментар