Трибина у КЦНС – „Како је разорена Југославија?“

30/04/2018

Трибина „Како је разорена Југославија у последњим деценијама 20. века” одржана је у понедељак, 30. априла у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар, а гост трибине мср Огњен Карановић, такође историчар.

Граовац је на почетку предавања рекао да су се већ од стварања заједничке државе српска и хрватска политичка елита стално сукобљавале поводом уређења државе. Српска елита сматрала је да је унитарно уређење најбоље решење за све народе, јер је било тешко у СФРЈ повући границе, а да неко не буде незадовољан. С обзиром на чињеницу да су Срби најбројнији народ, Хрвати су тежили федерацији. Тај спор довео је до сталне нестабилности у Југославији, мада су, по Граовчевом мишљењу, Срби доживљавали Југославију као коначно решење, а за Хрвате је она била само – етапа.

У тој заједничкој држави, комунистичка власт у Србији прогласила је две покрајине – Косово и Метохију и Војводину. Последице таквих одлука осећамо и данас, а нарочито ону када је српским избеглицама после Другог светског рата забрањено да се врате на КиМ, што је драматично променило етничку слику те покрајине.

Међутим, словеначка и хрватска политичка елита и даље нису биле задовољне. Заговарале су идеју да и такву федерацију треба додатно федерализовати. Године 1962. на тајном састанку Централног комитета Југославије, Едвард Кардељ први пут је јавно изнео идеју да треба наставити федерализовање државе и ојачати републике. Кардељ је био пред политичком ликвидацијом, али је Тито одустао, јер су Кардеља сложно бранили Словенци. Убрзо се Титу пожалио и Владимир Бакарић да хрватско питање није решено. У наредне три године, уз Титову подршку, уследило је уклањање најближих људи Александра Ранковића, који се чврсто залагао за очување федералне Југославије. Ранковић је сматрао да поновно отварање националног питања води у разбијање земље.

На Брионском пленуму 1966. године, са политичке сцене Ранковић је уклоњен. Новим Уставом СФРЈ из 1974. године држава је уређена више по конфедералном него по федералном принципу. Тај устав, по Граовчевом мишљењу, био је кључни основ за распад државе што се (уз велике промене на међународном плану, распад СССР) и догодило 90-их година.

Гост трибине Огњен Карановић подсетио је, између осталог, да је амерички дипломата Лоренс Иглбергер јавно признао да је Немачка стално притискала САД настојећи да се што пре призна независност Словеније и Хрватске.

Карановић је на крају закључио да нема никакве сумње у то да највећу одговорност за трагичан положај у 90-им годинама прошлог века има српска политичка елита која је 1974. године учествовала у креирању Устава СФРЈ, што је и довело до дефинитивног распада СФРЈ.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања