Tрибина „Србија пре Немањића“

Tрибина „Србија пре Немањића“ одржана је у среду 29. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски, историчар.

Једна од тема која пречесто интригира јавност јестеисторија Србије и српских земаља пре династије Немањића. Колико заправо има података о Рашкој, Дукљи, Захумљу, Неретљанима и Босни у раном средњем веку? Који су извори за овај период српске историје?

– Кључни и најважнији извор који осветљава Србију пре Немањића је Константин Седми Порфирогенит, византијски цар и писац из прве половине 10. века, аутор више дела од којих је најбитније „Управљање државом“ које је наменио свом сину Роману  како би му приближио начин управљања великим царством. У том делу он представља суседне народе, досељавање и порекло Срба и прве српске државе – рекао је аутор на почетку предавања.

Према франачким изворима, први словенски упади на Балканско полуострво почињу још у шестом веку, а трајно насељавање Словена догодило се у седмом веку.Порфирогенит је кључни извор у вези са пореклом и насељавањем Срба и зато што је као византијски цар имао приступ многим документима и изворима који су касније изгубљени у османској инвазији.

Први владар био је кнез Вишеслав који је, сматра се,владао око 780. године. Његов наследник је био кнез Мутимир, који је имао блиске везе са Бугарском. Српско-бугарски односи карактеристични су све до 10. века, а у том периоду смењивале су се српске победе и примирја.

Односи са Бугарима су били главно обележје Балканског полуострва уз покрштавање, јер после Бугара,који су примили хришћанство, убрзо је уследило покрштавање Срба и Хрвата. Примање хришћанства значило је улазак међу цивилизоване народе. Најпознатији српски владар био је кнез Часлав Клонимировић, а то је време када је на Балкану најјача сила била Бугарска предвођена царем Симеоном. Све до Симеонове смрти 927. године, Бугарска је била главни фактор на Балканском полуострву.

Под влашћу кнеза Часлава почиње краћи период мира, али и успона обновљене Србије. После мученичког страдања Светог Јована Владимира прва српска држава која доживљава успон била је Дукља, под династијом Војислављевића, чији је родоначелник Стефан Војислав.

Михаила Војислављевића наследио је Константин Бодин, први српски владар који је имао додира са Призреном. Он је примио и поздравио крсташе Првог крсташког рата, што је био први директан додир једног српског владара с тим светски значајним догађајем који и данас изазива велико интересовање.

– Дванаести век је изузетно важан, јер тада на Балканско  полуострво ступа Угарска. Године 1102.Хрватска и Далмација губе самосталност, постају део Угарске и практично више не постоје све до 1918. године.На тај начин Угарска је крупним кораком ступила на Балкан, допрла до Јадранског мора и постала сусед Византије и, у доба династије Комнина, најважније византијско спољно питање – рекао је Стојковски.

То је било и време када на сцену ступају рашки велики жупани, а први је био Вукан. Било је и унутрашњих сукоба у Рашкој, те један од бочних рођака куће Властимировића, Завида, одлази у Зету и у Рибници крај Подгорице 1113. године рађа му се син Стефан Немања, који ће српске земље одвести у један потпуно нови и другачији период.