Tribina „Nikola Pašić i stvaranje Jugoslavije” održana je u petak, 26. januara u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je istoričar Milovan Balaban.
Tribina je bila posvećena Nikoli Pašiću (1845–1926), jednom od naših najpoznatijih političara, gradonačelniku Beograda, dugogodišnjem predsedniku vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivaču i vođi Narodne radikalne stranke.
Na početku, Balaban je naglasio da se na srpskoj političkoj sceni niko nije održao toliko dugo kao Pašić, a održao se gotovo pola veka (preciznije 48 godina). Delao je pritom u veoma složenim i za naciju sudbonosnim vremenima – imao je puno prijatelja, ali i protivnika.
Sa političkim izazovima Pašić se susreo u Cirihu, gde ga je srpska vlada kao odličnog studenta 1868. godine uputila na školovanje. Studirao je tehničke nauke na Politehničkoj školi. Tamo se sreo sa grupom studenata koji su bili simpatizeri ideoloških strujanja u tadašnjoj Evropi, ali i sa nekom vrstom ruskih disidenata, među kojima je naročito bio zanimljiv Černiševski.
Preko Svetozara Markovića, koji je tada već bio u tim krugovima i već bio „zadojen” idejama evropskog i ruskog socijalizma, Pašić je tamo stekao mnoga politička poznanstva. U martu 1872. godine završio je studije u Cirihu. Po povratku u Srbiju Pašić se razišao sa Markovićem.
Godine 1881. osnovana je Narodna radikalna stranka i Pašić je bio prvi predsednik njenog Glavnog odbora. Ta stranka bila je bitna snaga u konstrukciji Srbije. Predsednik vlade, Pašić je postao 1891. godine. Doživljavao je politiku kao životno zanimanje, kao strast i misiju.
Balaban je objasnio da je Pašić tokom svog političkog delovanja konstantno s pijetetom gledao na Rusiju i na sve ono što je iz Rusije dolazilo. Bio je rusofil u raznim fazama života, sve vreme poštujući parlamentarnu demokratiju, što je, ipak, tekovina Zapada.
Tokom svog bogatog političkog života, Pašić, popularni Baja, koji je zemlju vodio kroz balkanske ratove i kroz Prvi svetski rat, kada se „lomila” sudbina naroda i kada su donošene epohalne odluke, stekao je veliki broj neprijatelja i u Srbiji, ali još i više među vodećim državnicima savezničkih zemalja, kao i u novoformiranoj državi Jugoslaviji.
Balaban je konstatovao da je ovaj političar imao nešto jedinstveno i autentično što mu je omogućilo da opstane toliko dugo u balkanskim političkim prilikama. Pašić nije puno govorio, i na taj način je ostavljao utisak dubokomislećeg i analitičnog čoveka. Kod nekih je izazivao nepoverenje, ali su njegove pristalice imale apsolutno poverenje da „Baja zna šta radi”.
Nije bio sklon ispraznim i zapaljivim govorima, prednost je davao studioznom i dobro isplaniranom delovanju. NJegovi jednostavni načini rešavanja komplikovanih životnih i političkih situacija ušli su u narodnu priču.
Ostavi komentar