Трибина о Пашићу изазвала будну пажњу Новосађана

query_builder

Трибина „Никола Пашић и стварање Југославије” одржана је у петак, 26. јануара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је историчар Милован Балабан.

Трибина jе била посвећена Николи Пашићу (1845–1926), једном од наших најпознатијих политичара, градоначелнику Београда, дугогодишњем председнику владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивачу и вођи Народне радикалне странке.

На почетку, Балабан је нагласио да се на српској политичкој сцени нико није одржао толико дуго као Пашић, а одржао се готово пола века (прецизније 48 година). Делао је притом у веома сложеним и за нацију судбоносним временима – имао је пуно пријатеља, али и противника.

Са политичким изазовима Пашић се сусрео у Цириху, где га је српска влада као одличног студента 1868. године упутила на школовање. Студирао је техничке науке на Политехничкој школи. Тамо се срео са групом студената који су били симпатизери идеолошких струјања у тадашњој Европи, али и са неком врстом руских дисидената, међу којима је нарочито био занимљив Чернишевски.

Преко Светозара Марковића, који је тада већ био у тим круговима и већ био „задојен” идејама европског и руског социјализма, Пашић је тамо стекао многа политичка познанства.  У марту 1872. године завршио је студије у Цириху. По повратку у Србију Пашић се разишао са Марковићем.

Године 1881. основана је Народна радикална странка и  Пашић је био први председник њеног Главног одбора. Та странка била је битна снага у конструкцији Србије. Председник владе, Пашић је постао 1891. године. Доживљавао је политику као животно занимање, као страст и мисију.

Балабан је објаснио да је Пашић током свог политичког деловања константно с пијететом гледао на Русију и на све оно што је из Русије долазило. Био је русофил у разним фазама живота, све време поштујући парламентарну демократију, што је, ипак, тековина Запада.

Током свог богатог политичког живота, Пашић, популарни Баја, који је земљу водио кроз балканске ратове и кроз Први  светски рат, када се „ломила” судбина народа и када су доношене епохалне одлуке, стекао је велики број непријатеља и у Србији, али још и више међу водећим државницима савезничких земаља, као и у новоформираној држави Југославији.

Балабан је констатовао да је овај политичар имао нешто јединствено и аутентично што му је омогућило да опстане толико дуго у балканским политичким приликама. Пашић није пуно говорио, и на тај начин је остављао утисак дубокомислећег и аналитичног човека. Код неких је изазивао неповерење, али су његове присталице имале апсолутно поверење да „Баја зна шта ради”.

Није био склон испразним и запаљивим говорима, предност је давао студиозном и добро испланираном деловању. Његови једноставни начини решавања компликованих животних и политичких ситуација ушли су у народну причу.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language