Трибина „Краљ Петар Први Карађорђевић Ослободилац” одржана је у понедељак, 18. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
Карановић је у уводном делу предавања казао да је у епохи Српске револуције династија Карађорђевић представљала неизбежан духовни, културолошки и политички сегмент српског колективитета у целини. „Поникла” из народа, „изнедрила” је неколико историјских личности непревазиђеног угледа и значаја.
– Карађорђе je био „отац” модерне Србије, a његов унук, краљ Петар Први Карађорђевић, био је отац парламентаризма и демократије у Србији и то је оно по чему је највише познат. Није случајно да је Милан Грол о том периоду владавине Петра Карађорђевића говорио као о „златном добу Србије” – рекао је Карановић.
Предавач се, затим, осврнуо на биографију Петра Првог Карађорђевића (1844–1921): рођен је уочи Петровдана у породици кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (Ненадовић) Карађорђевић. Био је њихово пето дете, од укупно десеторо и, уједно, трећи син.
До 1858. године живео је у Београду. Школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви, 1861. уписује се у париски колеџ Сен Барб, а 1862. у чувену Војну aкадемију Сен сир, коју завршава 1864. године. То је било време када су он и његова породица живели у емиграцији, јер су били протерани из Србије после Светоандрејске скупштине када је на власт поново дошао кнез Милош Обреновић.
После Милошеве смрти, 1860. године, дошло је до отопљавања међудинастичких односа, највише иницијативом кнеза Михаила који је имао план да се помири са Карађорђевићима, чак и да се ороде. Те планове осујетила је енергична кнегиња Персида Карађорђевић.
Карановић је нагласио да се не зна много о животу кнежевића Петра у иностранству у првој деценији емиграције. Тек пре неколико година откривен је један његов портрет који је највероватније настао у Венецији 1862. године (аутор је Карл фон Блас), а он се сада налази у Народном музеју у Београду.
Петар се 1870. године придружио Легији странаца француске војске у многим борбама, а због учешћа и показане храбрости Француска га је касније одликовала. Године 1875., после Невесињске пушке, пратио је дешавања у Босни и Херцеговини и учествовао у устанку под псеудонимом Петар Мркоњић.
Године 1883. на Цетињу се оженио кнегињом Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. После Мајског преврата и бруталног убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић, нови владар Србије постао је Петар Карађорђевић, што је српска јавност у највећој мери одушевљено поздравила.
Године 1914. краљ је окончао своју владавину, јер је, како је званично саопштено, већ био нарушеног здравственог стања. Овлашћења је препустио регенту Александру, свом другорођеном сину.
У Првом светском рату, као омиљени владар, кога је народ ословљавао „чика Пера” и „Ослободилац”, био је на фронту са српском војском и храбрио је. Мада нарушеног здравља, доживео је коначну победу и ослобођење Србије. Умро је 1921. године у Београду.
Остави коментар