Трибина о Јованки Орлеанки изазвала велико интересовање Новосађана

29/08/2018

Tрибина „Сага о Јованки Орлеанки – девица, ратница, светица”, одржана је у среду, 29. августа, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски, историчар.

Говорећи о једној од најпознатијих жена и најзнаменитијих ратница у светској историји, др Стојковски је рекао да је Јованка Орлеанка, иако млада жена која је на историјској позорници била кратко присутна, својом храброшћу и мученичком смрћу постала надахнуће свим каснијим нараштајима Француске и читаве Европе.

Јованка Орлеанка, или, како су је звали, Девица из Орлеана, рођена је у малом шампањском селу Домремију 1412. године. Потицала је из врло сиромашне породице – отац Жак Дарко био је сакупљач пореза и власник малог имања у селу Домреми, мајка Изабел од Вутона. Без родитеља је остала када су Енглези освојили Домреми и тада су бригу о њој преузели њен ујак и његова супруга.

Прве визије имала је са 13 година. У њима су јој Архангел Михаилo, Света Катарина и Света Маргарита наложили да подржи Шарла VII у Ремсу, како би ослободио Француску од енглеске доминације крајем Стогодишњег рата. Иако су је Французи исмевали, остала је у Орлеану јер је сматрала да је Шарлу по Божјим заповестима морала помоћи у рату против Енглеза.

Др Стојковски се пита: Да ли је Јованка била спаситељка очајног режима или Богом надахнута Девица Орлеанска?

Јованка је учествовала у великом броју битака до коначног отварања пута ка Ремсу 1429. године и крунисања Шарла VII Победника за краља.

У одбрани Компјења од Бургунда 1430. године заробио ју је главни заповедник Гијом де Флавио. Више пута је покушавала да побегне из тамнице, а била је уверена да ће је Шарл спасити огромном свотом новца који ће дати за њен откуп. Међутим, Жан Луксембуршки је продаје енглеском краљу Хенрију VI. Енглези су против ње организовали црквено суђење у граду Руану, који се тада налазио под протекторатом Бургундије. Главна оптужба због које јој је суђено било је то што је, страхујући од силовања, у затвору носила мушку одећу. У то време строго је било забрањено да жене носе мушку одећу, и обрнуто.

Оптужена је као лажни пророк, чаробњак, вештица и јеретик, да је извршила масовни злочин убијајући енглеске војнике у борби и да је наређивала зверства. Без чврстог доказа и питања о канонској исправности суђења, уз онемогућавање да има правног саветника и кршењем правила инквизиторског суда, присиљена је да потпише пресуду коју није умела ни да прочита.

Везана је 30. маја 1431. године за дрво и спаљена је док су двојица свештеника држала распеће испред ње.

Аутор трибине навео је на питање о судбини ове храбре младе жене и ратнице и да ли је њено суђене било политичког карактера или прогон вештица.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања