Трибина „Мистерија односа Срба и других народа на Балкану“

25/10/2016

Трибина „Мистерија односа Срба и других народа на Балкану“ аутора Срђана Граовца биће одржана у четвртак 27. октобра са почетком у 18 часова у Клубу „Трибина младих“.

„Последњих година често сведочимо развоју једног социолошког феномена који се најбоље очитује у чињеници да из уста угледних политичара, јавних радника или интелектуалаца чујемо термине, као што су помирење, толеранција, добросуседски односи, међунационална сарадња, регионална сарадња, итд. Поменуте речи постале су готово незаобилазан фактор у дискурсима свакодневне комуникације у оквиру нашег друштва и друштава са којима српски народ долази у непосредне или посредне додире. Понекад се чини да исте попримају карактер флоскула које се често користе, а на чији значај нико више озбиљно не обраћа пажњу. Према геополитичком положају, Балканско полуострво неспорно представља раскрсницу светова или како је то у научној и популарној литератури наглашено, исти представља мост између Истока и Запада, место сусрета, сарадње и сукоба различитих цивилизација, који се често трансформише у један геополитички чвор. Дакле, у културолошком погледу, ова пространства представљају место преплитања бројних културних и цивилизацијских наслеђа, утицаја великих светских религија, попут православља, католичанства или ислама, а у етнографском смислу, то је простор наглашене вишенационалне шароликости и полигон преламања интересних акција свих „великих сила“, како у прошлости, тако и у данашњици. Уколико узмемо у обзир и географско-рељефни, као и инфраструктурно-комуникацијски положај Балкана, онда речи нашег великог географа и уопште интелектуалца, Јована Цвијића о „српском народу који је изградио кућу на сред пута“, изгледају сасвим разумно и адекватно. Дакле, Балкан представља врата Европе, али и њену тврђаву и када сагледамо све наведене чињенице можемо пружити један прихватљиви закључак који се састоји у фактицитету да је геостратешки положај овог простора одредио судбину истог, и то, како у прошлости, тако и до данашњих дана. Поменуте чињенице указују на велику оправданост тврдњи угледног српског историчара академика Милорада Екмечић, који је са пуним правом рекао „…да Балкан производи много више историје него што може да је поднесе“. На предстојећој трибини, у интерактивном комуникационом дискурсу, покушаћемо да одгонетнемо на који начин поменути факти о животу народа на Балкану, посебно на просторима некадашње Југославије, условљавају егзистенцију и положај српског народа.“ Аутор

Фото: Милица Стојанац

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања