Трибина „Адамовићи, исписници грађанског Новог Сада – портрети Шандора и Саше Адамовића“

query_builder

Трибина „Адамовићи, исписници грађанског Новог Сада – портрети Шандора и Саше Адамовића“ биће одржана у среду 7. септембра са почетком у 18 часова на „Трибини младих“. Аутор и предавач је историчар Огњен Карановић.

У данима када грађани Новог Сада са нестрпљењем и великом, али оправданом надом очекују чувени избор за ласкаву титулу „европске престонице културе“ у којој бисмо могли да уживамо 2021. године, није на одмет да се присетимо и времена када је наш Град истински представљао својеврсну метрополу јужнопанонског басена, а свакако и престоницу лепоте књижевног израза, достигнућа науке, уметности, политике и уопште културе. Развитак Новог Сада из Рацке вароши, односно шанца Петроварадинске тврђаве, у престоницу грађанске културе и начина живота, отпочео је већ са добијањем статуса Слободног краљевског града 1748. године. Наредних деценија, економски оснажан слој новосадског „гражданства“ омогућио је да Град преузме примат духовно-културолошког и политичко-административног центра српског етноса и других конфесионалних и етничких скупина на овом простору. Међутим, често се запитамо ко су били ти „граждани“ којима ми Новосађани XXI века дугујемо макар и захвалност што су нам омогућили да се поносимо достигнућима наше вароши и чињенице да смо данас уопште у прилици да нас други препознају као новосадске грађане. Са друге стране, поставимо себи питање, да ли су то они исти „оци“ и „преци Нова Сада“ и новосадисти пред чијим сенима морамо и да се постидимо, јер често не умемо ни да се присетимо њихових имена, која понекад живе само у успоменама покојих придева у називима градских палата, ретких спомен-обележја и звучних топонимских назива познатих градских квартова или дражесних приградских насеља. Творци грађанске културе Новог Сада нису припадали само академским круговима и слоју ненадмашне интелигениције у XVIII, XIX и XX столећу, већ и појединцима и породицама угледних трговаца, занатлија, банкара, индустријалаца, па чак и виноградара. Једна од тих породица, „расадница“ најчувенијих заточника афирмације новосадске привреде, политике и културе била је и трговачко-виноградарска фамилија Адамовић. На предстојећој трибини покушаћемо наново да откријемо прошлост поменуте породице, чија повесница нас упућује на разлоге због којих кажемо да су Адамовићи културу виноградарства преточили у уметност достојанственог живота једног града. Можда ћемо дате разлоге најбоље препознати у нитима портрета два Александра, оца и сина, Шандора и Саше Адамовића, чија имена не смемо да препустимо немилости памћења овдашњих хетакомби увек незахвалне историје.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language