Свет у 2017. години

query_builder

Свет у 2017. години

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Свет у 2017. години” одржана је у четвртак, 28. децембра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

На почетку предавања, Вукашиновић је казао да је тренд прерастања светског поретка из униполарне у мултиполарну фазу настављен, посебно у економској сфери која најављује крупне геополитичке светске промене.

Да процес глобализације поприма све више обележја Истока, сведоче и захтеви земаља БРИКС–а за новом реформом гласачких квота у Међународном монетарном фонду која би требало да прати корените промене у структури светске економије и да буде окончана до краја 2019. године.

– Према речима кинеског председника Си Ђинпинга, у последњих десет година, земље БРИКС-а су повећале бруто друштвени производ (БДП) за 179 процената, а трговину за 94 процента, што су најважнији параметри приликом утврђивања начина управљања у ММФ-у – објаснио је Вукашиновић.

Конкретне промене у глобалној економији пратила су и бурна дешавања у многим деловима света. Чини се да је у средишту блискоисточне геополитике однос САД-а према Ирану, чија се дипломатија показала много вештијом него што се претпостављало.

– Овде није реч само о споразуму о контроли иранског нуклеарног програма, већ и о дипломатском умећу Ирана да на своју страну привуче и сунитске државе, попут Катара или Турске, и на тај начин ослаби антиирански фронт у сунитском свету који предводи Саудијска Арабија – рекао је аутор трибине.

Друга светска неуралгична тачка, како даље објашњава овај новинар и публициста, јесте Корејско полуострво, тј. однос САД-а према Северној Кореји, чији је председник показао одлучност да настави са развојем нуклеарног програма. Додатни проблем представља близина Кине и Русије, које помно прате дешавања на полуострву, а посебно утицај САД-а на режим у Јужној Кореји.

– Знатно се мења геополитичка слика Балкана, нарочито Србије, која постаје важан регионални партнер у реализацији овог стратешког концепта. Нови циклус дестабилизације Балкана, (од Македоније до Босне и Херцеговине, пријем Црне Горе у НАТО) подстакнут је настојањима западних центара моћи да на тај начин зауставе неминован продор Кине ка средишту Европе. Од исхода те битке зависиће даљи развој догађаја у Европи, а самим тим и на нашим просторима – казао је Вукашиновић.

Коначно, референдум у Каталонији изнова је отворио питање будућности саме Европске уније. Европи се као бумеранг ефекат враћа одлука о признању независности Косова, супротно одредбама међународног јавног права и Завршног акта из Хелсинкија. Каталонски референдум је за нас донео још једно битно сазнање, а то је да је „косовско питање“ светско политичко и правно питање. Та врста сазнања нам је свакако посебно важна у 2017. години.

Вукашиновић је додао једну важну чињеницу за Србе, а то је да је свет у овој години напустио проф. Едвард Херман, интелектуалац који је много задужио светску академску заједницу. Србе је задужио својим истраживањима о рату у бившој Југославији, посебно бавећи се критиком рада Хашког трибунала и „званичног наратива о Сребреници“.

Ову годину, подсетио је на крају трибине Вукашиновић, обележио је и завршетак рада Хашког трибунала, који је после 24 године формално престао да постоји 21. децембра и тако неславно завршио своју мисију. Био је геополитички инструмент и реликт атмосфере у међународној политици која је постојала 90-их година прошлог века.

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language