Svet u 2017. godini

Svet u 2017. godini

U okviru ciklusa Razgovori o geopolitici, tribina „Svet u 2017. godini” održana je u četvrtak, 28. decembra u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Na početku predavanja, Vukašinović je kazao da je trend prerastanja svetskog poretka iz unipolarne u multipolarnu fazu nastavljen, posebno u ekonomskoj sferi koja najavljuje krupne geopolitičke svetske promene.

Da proces globalizacije poprima sve više obeležja Istoka, svedoče i zahtevi zemalja BRIKS–a za novom reformom glasačkih kvota u Međunarodnom monetarnom fondu koja bi trebalo da prati korenite promene u strukturi svetske ekonomije i da bude okončana do kraja 2019. godine.

– Prema rečima kineskog predsednika Si Đinpinga, u poslednjih deset godina, zemlje BRIKS-a su povećale bruto društveni proizvod (BDP) za 179 procenata, a trgovinu za 94 procenta, što su najvažniji parametri prilikom utvrđivanja načina upravljanja u MMF-u – objasnio je Vukašinović.

Konkretne promene u globalnoj ekonomiji pratila su i burna dešavanja u mnogim delovima sveta. Čini se da je u središtu bliskoistočne geopolitike odnos SAD-a prema Iranu, čija se diplomatija pokazala mnogo veštijom nego što se pretpostavljalo.

– Ovde nije reč samo o sporazumu o kontroli iranskog nuklearnog programa, već i o diplomatskom umeću Irana da na svoju stranu privuče i sunitske države, poput Katara ili Turske, i na taj način oslabi antiiranski front u sunitskom svetu koji predvodi Saudijska Arabija – rekao je autor tribine.

Druga svetska neuralgična tačka, kako dalje objašnjava ovaj novinar i publicista, jeste Korejsko poluostrvo, tj. odnos SAD-a prema Severnoj Koreji, čiji je predsednik pokazao odlučnost da nastavi sa razvojem nuklearnog programa. Dodatni problem predstavlja blizina Kine i Rusije, koje pomno prate dešavanja na poluostrvu, a posebno uticaj SAD-a na režim u Južnoj Koreji.

– Znatno se menja geopolitička slika Balkana, naročito Srbije, koja postaje važan regionalni partner u realizaciji ovog strateškog koncepta. Novi ciklus destabilizacije Balkana, (od Makedonije do Bosne i Hercegovine, prijem Crne Gore u NATO) podstaknut je nastojanjima zapadnih centara moći da na taj način zaustave neminovan prodor Kine ka središtu Evrope. Od ishoda te bitke zavisiće dalji razvoj događaja u Evropi, a samim tim i na našim prostorima – kazao je Vukašinović.

Konačno, referendum u Kataloniji iznova je otvorio pitanje budućnosti same Evropske unije. Evropi se kao bumerang efekat vraća odluka o priznanju nezavisnosti Kosova, suprotno odredbama međunarodnog javnog prava i Završnog akta iz Helsinkija. Katalonski referendum je za nas doneo još jedno bitno saznanje, a to je da je „kosovsko pitanje“ svetsko političko i pravno pitanje. Ta vrsta saznanja nam je svakako posebno važna u 2017. godini.

Vukašinović je dodao jednu važnu činjenicu za Srbe, a to je da je svet u ovoj godini napustio prof. Edvard Herman, intelektualac koji je mnogo zadužio svetsku akademsku zajednicu. Srbe je zadužio svojim istraživanjima o ratu u bivšoj Jugoslaviji, posebno baveći se kritikom rada Haškog tribunala i „zvaničnog narativa o Srebrenici“.

Ovu godinu, podsetio je na kraju tribine Vukašinović, obeležio je i završetak rada Haškog tribunala, koji je posle 24 godine formalno prestao da postoji 21. decembra i tako neslavno završio svoju misiju. Bio je geopolitički instrument i relikt atmosfere u međunarodnoj politici koja je postojala 90-ih godina prošlog veka.