Predavanje „Geopolitika Baltika – Švedska danas“, održano je u petak 3. novembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Predrag Rajić, pravnik.
Na početku predavanja, Rajić je ukratko predstavio Kraljevinu Švedsku, demokratsku državu severne Evrope sa 10,4 miliona žitelja, koja predstavlja jedan od najsvetlijih primera visokog životnog standarda u Evropi. Prosečna primanja u Švedskoj iznose 36.000 evra godišnje. Nezaposlenost u ovoj skandinavskoj državi niža je od evropskog nivoa i iznosi 6,4 procenta.
Švedska je članica Evropske unije od 1995. godine, ponajviše trguje sa evropskim zemljama – Nemačkom i Velikom Britanijom, Poljskom i Ruskom federacijom, koja nije članica EU. Poslednjih desetak godina, jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Švedske je Kina. Švedska ekonomija bila je, poput većine evropskih ekonomija, u krizi 2008. godine, ali se oporavila već 2011. godine i danas je stabilna. Po rastu svog bruto domaćeg proizvoda, ona je 21 država na svetu.
– Na vlasti je Socijaldemokratska partija koja je na poslednjim izborima osvojila 113. mandata. U državnom parlamentu koji ima 349 mesta, članovi parlamenta, najvišeg zakonodavnog tela Švedske, biraju se po proporcionalnom sistemu – objasnio je Rajić, dodajući da je u ovoj zemlji, veoma jaka i Zelena partija, koja je osvojila 35 mandata i umereno je evroskeptična.
Sa svojim susedima Švedska ima odlične odnose, nema nijedno otvoreno pitanje, a ako nešto slično i postoji, to se rešava u visoko civilizovanom dijalogu. Švedski jezik je jedan od službenih jezika u Finskoj, jer postoji deo Finske koji naseljava ukupno oko šest odsto Šveđana. U samoj Švedskoj glavni jezik je naravno švedski, ali u službenoj upotrebi je još 10-ak jezika nacionalnih zajednica koje se smatraju tradicionalnima.
– Mada Švedska nije članica NATO pakta, nije uključena ni u jedan vojni savez, ona ipak učestvuje u velikom broju vojnih misija širom sveta, pa i na Kosovu i Metohiji. Takođe je i država učesnica pojedinih vojnih intervencija, koje je izvodio NATO, kao na primer 2001. godine u Avganistanu i 2011. u Libiji. Zanimljivo je da je Švedska 2010. godine bila ukinula obavezu služenja vojnog roka, ali je 2017. vratila tu obavezu – precizirao je autor tribine.
Govoreći o odnosima Švedske i Srbije, Rajić je kazao da je taj odnos uslovljen odabirom naše zemlje da se učlani u EU. Saradnja dveju država zasniva se na tome. Šveđani su uložili velika sredstva u obnovu Doma Narodne Skupštine u Beogradu.
Na kraju tribine, publika se uključila u razgovor.
Ostavi komentar