Српско Посланство у Паризу крајем 19. и почетком 20. века

query_builder

Tрибина „Српско Посланство у Паризу крајем 19. и почетком 20. века” одржана је у уторак, 11. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

Kрајем 19. и почетком 20. века једно од кључних средишта деловања српске дипломатије, уз Цариград, Беч и Петроград, био је Париз. Српски интелектуалци школовани у Француској и они са контактима и везама у Паризу, преузели су одговорне положаје у дипломатској служби Србије, што се одразило на даље путеве деловања српске дипломатије.

– Изграђивање разгранате дипломатске сарадње са Француском започело је у периоду од 1894. до 1895. године, када се на месту српског посланика у Паризу налазио Милутин Гарашанин, француски ђак и син истакнутог српског државника Илије Гарашанина. Иако је Милутину Гарашанину оспораван државнички таленат, он је својим активностима оставио утисак способног и вредног дипломате – објаснила је на почетку трибине Колаковић.

Ауторка трибине нагласила је, затим, да су бројне активности које је Милутин Гарашанин предузимао као српски посланик у Француској обликовале зачетак новог правца француско-српских економских веза.

Године 1899. на место српског посланика у Паризу дошао је Стојан Новаковић, први српски политичар који је у својству председника владе започео политику отклона Србије од Аустроугарске и политичког и економског приближавања Русији и Француској. Новаковић је започео анализу утицаја текстова у француској штампи о Србији и Србима, као и о владарској породици Обреновић, на стварање слике о Србији и остваривање циљева српске политике.

У том смислу, светска изложба у Паризу 1900. године била је прилика да се српска култура, традиција и држава представе „породици развијених европских народа”. Српски павиљон је са централног места светске манифестације послао јасну поруку да је Србија држава са дугом историјом и традицијом са којом треба успоставити већи степен сарадње.

Павиљон Србије у Паризу изгледом је подсећао на Грачаницу, а саграђен је по пројекту архитекте Милана Капетановића, професора нацртне геометрије на Техничком факултету Велике школе у Београду. Њему је у изради Павиљона помогао познати француски архитекта Амброаз Бодри.

Српско Посланство у Паризу, поред контаката са француским државним и дипломатским круговима, обављало је и послове које је наметао свакодневни живот и присуство колоније српских држављана у Француској. Значајно је било посредовање Посланства када су се српски грађани суочавали са проблемима везаним за живот у Француској.

– Бирање српских дипломата, начин вођења Посланства у Паризу, као и извештаји које су слали у Београд, омогућили су ефикасније деловање српске дипломатије почетком 20. века – закључила је Колаковић.

 

 

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language