Српски глас 1907-1920 – лист нове генерације војвођанских интелектуалаца

  Трибина „Српски глас 1907-1920 – лист нове генерације војвођанских интелектуалаца” одржана је у петак, 21. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

Крајем 19. и почетком 20. столећа, српско друштво на подручју Војводине било је притиснуто како економском кризом тако и снажнијим асимилаторским настојањима угарске владе.

Док је дотадашња српска црквена и политичка елита функционисала углавном кроз међусобне конфликте, јавља се ново коло српских интелектуалаца које покушава да, на принципима демократске политичке културе и јачања културног идентитета Срба, понуди алтернативу.

– Група младих интелектуалаца окупила се у неку врсту српске демократске групе, а есенција свега тога био је часопис Српски глас. Ситуација је Србима у Угарској била отежана тиме што је после Аустроугарске нагодбе циљ угарских власти био што јача асимилација немађарских народа – рекао је Савин.

Сматрало се после револуције 1848. године да, где год постоји немађарски фактор, постоји и потенцијални проблем. Настојало се да се што већи број православаца пребаци у католичанство, нарочито у Банату и у Новом Саду.

У тињању сукоба између либерала и радикала у којем су  радикали постепено јачали, поготово после пуштања Јаше Томића из затвора након шест година дуге робије, либерали су почетком 20. века готово нестали и остао је Полит Десанчић који је био у позним годинама. Почели су да се појављују млађи политичари, попут Николе Милутиновића и Тихомира Остојића, који је једно време био близак либералним круговима.

Да се ситуација боље искристалише допринели су избори за Српски народно-црквени сабор 1902. године на којима су радикали освојили самосталну већину. У том периоду, до 1910. године, радикали су потпуно владали аутономним добрима, па су сва манастирска добра припала српској црквеној аутономији.

У то време у кикиндској области, највећој српској изборној јединици у Угарској, долази до нове иницијативе – априла 1907. покренут је Српски глас у власништву групе кикиндских демократа са идејом да се боре за права која Србима омогућавају право на слободу цркве и школе. Срби су у то време, да би спречили сваки облик асимилације, почели да дају деци имена која су непреводива на мађарски језик.

 Кључна за сам часопис била је тенденција да он послужи као основа за формирање једне српске демократске странке. Постојало је јако демократско језгро у Сомбору, окупљено око листа Слога.

– До застоја у излажењу Српског гласа долази 1913. године, када изненада умире Васа Јакшић који је био носилац тог листа. Овај лист је поново покренут 1920., али је излазио само годину дана – закључио је Савин на крају предавања.