Српска Војводина и политика Ђорђа Стратимировића

query_builder

Трибина „Српска Војводина и политика Ђорђа Стратимировића” одржана је у уторак 27. марта у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

Једна од кључних личности за формирање Српске Војводине несумњиво је био Ђорђе Стратимировић (1822–1908), племић из Кулпина. Попут приче о Српској Војводини, ни лик Ђорђа Стратимировића није потпуно историографски реконструисан и разјашњен. Шира јавност је углавном упозната са његовим учешћем у српском покрету у Војводини од 1848. до 1849. године, када је проглашена Српска Војводина.

– По предању, породица Стратимировић потиче из Херцеговине. Након пресељења на подручје данашње Војводине, аустријска царица Марија Терезија доделила је овој породици племићку титулу, те место Кулпин са 10.000 јутара обрадиве земље – објаснио је Савин.

Од малих ногу, Ђорђе је усмераван ка војној каријери, која је представљала одскочну даску за српске племиће у Аустријском царству. У Тителу је похађао кадетску школу која је свршене ниже гимназијалце припремала за војну инжењерску академију у Бечу, где је Ђорђе и доспео 1837. године. Потом је  произведен у чин потпоручника, те је као официр аустријске војске отишао у Италију. Већ 1843. године напустио је војску и дошао је у Нови Сад, а потом у Кулпин.

 Савин је, затим,  подсетио да је у Сремским Карловцима, од 13. до 15. маја 1848. године, одржана Мајска скупштина, на којој је проглашена Српска Војводина. Митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за патријарха, а за војводу је изабран пуковник из Огулинске регименте, искусни царски војник, Стеван Шупљикац.

– Скупштина је прогласила равноправни, политички савез Војводине са Хрватском, признавши да је Срем део Војводине. Изабран је Главни одбор, чијим радом је доминирао Стратимировић – рекао је Савин.

Како је даље објаснио аутор трибине, у време укидања Српске Војводине 1860. године Стратимировић је дао све од себе да сачува Војводину, али и да буде проглашен за српског војводу.

Стратимировић се 1877. године из Новог Сада преселио у Беч, где је живео до смрти, 1908. године. Он се и после дефинитивног напуштања Војводине, па све до 1899. године, бавио политиком и мисијама разне врсте. Не постоје историјски документи нити приче који могу да оповргну тезу да је Стратимировић спречио аустријску интервенцију у Србији 50-их година 19. века.

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language