Средњoвековна прошлост Новог Сада и околине

query_builder

Tрибина „Из средњoвековне прошлости Новог Сада и околине” одржана је у среду 14. марта у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доц. др Борис Стојковски.

Подручје које данас обухвата територија која се административно назива Град Нови Сад, током своје дуге и богате историје имало је изузетан значај. У средњем веку се истичу посебно Петроварадин, Футог и Каменица.

– Вашарош Варад је било насеље на левој обали Дунава. Први пут га помиње угарски писац и црквени прелат Антун Вранчић 1521. године, и то под називом Стари Петроварадин, a годину дана касније Вашарош Варад споменутa je у попису Бачке жупаније из 1522. године. У новом веку, на темељима средњовековног Вашарош Варада, развио се Нови Сад – рекао је Стојковски на почетку трибине.

Футог се помиње још 1250. године.Ово место је било од изузетног трговинског значаја – имало је скелу којом се допремало сремско вино, изузетно битан трговински артикал. Био је трговиште и као таквог га наводе документи из анжујског доба, као и из времена владавине краља и цара Жигмунда Луксембуршког.

Стојковски је у наставку трибине објаснио да се насеље на подручју данашње Сремске Каменице помиње и у пописима папске десетине 1332-1335. године. Имало је римокатоличку цркву, и постоји низ помена жупника и других црквених достојанственика у Каменици, попут декана, каноника. Међутим, Каменица је далеко познатија по хуситима.

– Следбеници чешког реформатора Јана Хуса се испрва појављују на северу Угарске, у Нађсомбату, данашњој Трнави у Словачкој. Сукобљавају се са краљем Жигмундом Луксембуршким, а против Хуситових следбеника ратовао је и деспот Стефан Лазаревић – казао је Стојковски истичући да је средњовековна Каменица имала огромну улогу и у ширењу културе и писмености.

Најбитније место на подручју Новог Сада јесте Петроварадин са својом тврђавом, а у средњем веку са својом цистерцитском опатијом и самостаном Блажене Девице Марије. Опатија је имала поседе у Бачкој, са одличним условима за бављење виноградарством и производњом одличног вина. Сремско вино из Петроварадина је било својеврсни бренд средњега века.

– Огроман је био значај Петроварадина у средњем веку. Током своје дуге и бурне историје био је на размеђи цивилизација. Турска најезда означила је крај Петроварадина, каквим га знамо  у средњем веку. Уочи Мохачке битке, 1526. године, нестала је некадашња богата опатија, a сремско вино је пренето у Токај – закључио је Стојковски.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language