СРБИJA И СРБИ НA ФИЛMУ У ПРВOM СВETСКOM РATУ 16.12.2014.

15/12/2014

 

Отварање изложбе у уторак, 16.12.2014. у 19 часова на Трибини младих

 

Ову по први пут конципирану веома драгоцену изложбу која обухвата преко аутентичних 40 радова на формату 70х100 цм  је припремио Архив „Југословенске кинотеке“ под руководством Александра Саше Ердељановића и Божидара Марјановића. Изложбу отвара г-дин Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке. Уводна реч Саша Ердељановић, аутор изложбе и Ђорђе Каћански, уредник филмског програма КЦНС. Током трајања Изложбе, биће приказивани домаћи и инострани филмови који адекватно илуструју тематику Првог светског рата.

  ПРВИ СВЕТСКИ PAT – ФИЛМСКА СНИМАЊА

     Први светски рат je био једна од највећих катаклизми двадесетог века a нажалост, и након његовог победничког завршетка од стране сила Антанте и крвавих резултата које je оставио за собом, свет се није променио и ратови су се наставили до наших дана. У Архиву Југословенске кинотеке се чува део филмских материјала везаних за Први светски рат, али су нажалост многи значајни филмски снимци вероватно неповратно изгубљени. Из историјске перспективе, филмска снимања вршена на територији ратних дејстава Срба и српске војске, деле се на три критеријума:

  1. Филмска снимања домаћих сниматеља
  2. Филмска снимања савезничких сниматеља
  3. Филмска снимања сниматеља из земаља окупатора

„Да би се важнији борбени моменти сачували за будућност и у слици, одобравам да г. Ђока Богдановић, хотелијер из Београда са г. Черновим, сликаром, може вршити кинематографска снимања у области дејства наших трупа. Г. Чернов може поред овога вршити и обична фотографска снимања. Снимљене филмове предаће г. Богдановићу, Обавештајном одсеку на увиђај, a од фотографских снимака г. Чернов предаће истом одсеку no два примерка од сваког. Г. Богдановићу издати потребну објаву. По заповести начелника штаба ђенерал Живојин Мишић, Ваљево, 14. августа 1914.”

Овом објавом српска Врховна команда je и практично показала да схвата шта je ратна пропаганда и да je свесна колико нова уметност ф и л м, може бити погодна у стању рата на плану очувања присебности и морално-патриотских особина код војске и цивилног становништа, али и жељу и спремност да се за будућа поколења вечно, путем кинематографских слика, сачувајудела предака и њихова борба за слободу. Ha самом почетку I светског рата, крајем августа и почетком септембра, Богдановићев сниматељ Самсон Чернов снима неуспешне борбе српске војске на ослобођењу Срема, након којих се Срби убрзо повлаче. Материјали у којима су се видели Прогар, Бољевци, Сурчин али и Земун, Београд и Шабац, вероватно су уништени да не би пали у руке аустро-угарском непријатељу, пред повлачење у Апбанију. Нешто касније, активни су Драгиша Стојадиновић, будући оснивач Фотографске секције у Солуну, који бележи одбрану Београда 1915. године и Љубиша Валић, који снима Ужичку војску. Снимци Стојадиновића су веома значајни као озбиљан и историјски веродостојан документ о херојској одбрани Београда 1915. године. Тада су камере, за српску кинематографију и у будућности веома заслужног Стојадиновића, снимиле секвенце срушеног железничког моста на Сави, српске борце у рововима, рушевине поносног главног града Србије итд. И кадрови Љубише Валића, који je забележио дејство Ужичке војске на граници са Босном, и Стојадиновићеви, послати су у Француску на копирање, али се одатле никада нису вратили и можда су заувек изгубљени. Све од краја 1916., односно почетка 1917., због тешке ситуације у којој се нашла Србија, наши сниматељи више нису били у могућности да објективом камере овековечују јуначке подвиге нашег народа и наше војске. Тада je отпочела са радом новоформирана Кинематографска секција српске војске у Солуну, којом су управљали Драгиша Стојадиновић и касније Михаило Мих- аиловић, звани Мика Африка. Захваљујући њихoвом преданом раду и ентузијазму сачувани су бројни кадрови о раду Врховне команде и пробоју Солунског фронта, али и такви капитални материјали као што су Пожар Солуна и Процес Драгутину Димитријевићу Апису и друговима, оба из 1917. године. Многи од ових «солунских снимака» су укључени у бројне антологије о Великом рату. Истовремено, многе чувене светске филмске куће, као што су „Пате”, „Гомон”, „Савоја филм“, „Топикал-Баџет” итд. су преко својих храбрих сниматеља (док je то било могуће), филмом обавештавали свет о јуначкој борби малогнарода против вишеструко јачег поробљивача. У првој години рата истакнути сним- атељи као што су Леонс Шнајдер, Доналд Томпсон, Аријел Варџес, Жан Емар, Умберто Ромањоли и др. бележили су активности српског врха војске и народа почев од мобилизације, одбране Београда, боравка у Нишу, доласка на Солунски фронт, те крвавих борби и ослобођења отаџ- бине. За нас je нарочито значајан и рад савезничких секција на Солунском ронту 1916-1918. године; пре свега ранцуске, које су забележиле не само ратна дејства и страдања народа, већ и славе и молитве, славља и сахране, односно живот једног народа који je тада био на ивици провалије.

И сниматељи окупационих сила аустро-угарске, бугарске и немачке војске снимили су много филмске траке на нашим просторима, али већи део тога je данас изгубљен. Но, без обзира што je у мраку ратова много крунског филмског материјала о Првом светском рату заувек нестало, сачувани снимци наших и страних сниматеља 1914-1918. године остају као светао пример пожртвовања и истинољубља људи који су их стварали у једном од најтежих периода историје ХХ века.

Александар Саша ЕРДЕЉАНОВИЋ, директор Архива Југословенске Кинотеке

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања