Tрибина „Србија и поглавље 23 – шта нам доноси Годишњи извештај о напретку“ одржана је у среду 10. јула клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Поглавље 23 (правосуђе и корупција)једно је од два поглавља (24 је друго) која су важна за државе кандидате с обзиром на то да, уколико има потешкоћа у њиховом „отварању“, Eвропска унија може тражити заустављање читавог преговарачког процеса. У овом поглављу налазе се основне вредности ЕУ које обухватају владавину права и поштовање људских права.
– Када је реч о владавини права, Савет ставља акценат на независност и ефикасност правосуђа, укључујући и текуће промене устава, али и више конкретних резултата у борби против корупције,организованог криминала и прања новца – казала је Тодоровић Лазић на почетку трибине.
У извештају Комисије за 2019. годину каже се да постоји известан ниво припремљености у Србији за примену правних тековина ЕУ и европских стандарда у области владавине права. Србија је у овој области постигла ограничен напредак.Правни оквир у погледу основних права углавном је успостављен, међутим, његово спровођење није доследно.
У оквиру поглавља 23, Србија спроводи Акциони план који је усвојен пре почетка преговора о приступању овом поглављу у јулу 2016. године. Србија се тренутно налази у процесу ревизије свог акционог плана са мерама усмереним ка испуњавању привремених мерила заједничког става ЕУ.
Главни стратешки документ Србије, заједно са Акционим планом за поглавље 23, била је Национална стратегија за реформу правосуђа (2013–2018). Њено обнављање је у току.
Успостављени су дисциплински поступциза судије и тужиоце. Током 2018. године обрађена су 152 дисциплинскa извештаја, а у пет случајева је покренут поступак. Дисциплинска комисија је изрекла следеће санкције: јавна упозорења, забрану напредовања, смањење плате, а у једном случају и разрешење.
Тренутно, Србија има две категорије квалификованих кандидата за правосудне професије: дипломци Правосудне академијеи судски и тужилачки помоћници. До сада су именовани углавном кандидати из ове друге групе.
Србија је остварила известан ниво припремљености у погледу борбе против корупције. Постигнут је ограничен напредак. Генерално, корупција превлађује у многим областима, те и даље изазива забринутост. Постоји потреба за јаком политичком вољом за ефикасно решавањеовог питања, као и снажан одговор кривичног правосуђа на корупцију на високом нивоу.
Наша земља је потписница свих међународних конвенција о борби против корупције, укључујући Конвенцију Уједињених нација против корупције. Правни оквир за борбу против корупције углавном постоји.
У последњем кругу евалуације у марту 2019. године, GRECO (Група држава за борбу против корупције) констатовао је да је 10 препорука о превенцији корупције у односу на чланове Скупштине, судије и тужиоце, делимично спроведено, а три нису спроведене. Она је другу годину заредом закључила да Србија није на задовољавајући начин спровела или поступила према било којој од 13 препорука. Пратећи једну од ових препорука, донет је нови Закон о лобирању у новембру 2018. године.
Остави коментар