Србија и њене друштвене елите

query_builder

Tрибина „Србија и њене друштвене елите” одржана је у среду 21. марта у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.

У уводном делу, проф. Деспотовић је подсетио да је Србија била под вишевековном отоманском окупацијом, када је њена друштвена елита, односно аристократија, била „посечена”, а потом и „разграђена”. Српска православна црква била је једина институција која је успела да сачува елементарни симболички национални опстанак, поготово у културном, језичком и духовном смислу.

По процени демографа, Србија је у 19. век ушла са приближно 400.000 становника, што је десетоструко мање него у средњем веку, када је имала око 4,5 милиона житеља, колико и Енглеска у то време.

Структура српског друштва средином 19. века, по записима тадашњих путописаца, била је у суштини „сељачко море”, што значи да у суштини није имала грађане. Оно мало паланки које је имала биле су турске паланке као седишта војних гарнизона турске окупационе власти.

Око 95 % народа били су земљорадници, економски потпуно уједначени. Из тог времена, сматра проф. Деспотовић, потиче занимљив феномен о једнакости који је и данас карактеристика колективног бића српског човека. Он не признаје никога изнад себе. Сматра, наиме, да смо сви једнаки и да имамо сви иста права. Једино смо, како каже Деспотовић, у вези са обавезама „мало лабавије постављени”.

Србија је у 20. век успела да уђе убрзаним темпом, да  формира своју елиту и добар образовни систем, солидно организовану војску, као и здравствени систем доводећи лекаре са стране. Међутим, због геополитичког положаја, имала је страховит хендикеп да су неколико пута током два века њен демографски корпус и друштвена елита девастирани.

Уласком Србије у балканске ратове, почиње девастација њене друштвене елите. Током Првог светског рата Србија скупо плаћа цену своје слободе губитком 40 % становништва. Потом улази у пројекат заједничке државе СХС одричући се своје државности зарад потреба неких других и у том периоду почиње нова фаза девастације српске државне елите идејом југословенства.

     Између два рата почео се обнављати део српске елите у економском и универзитетском смислу, али до нове девастације долази у Другом светском рату и после њега у СФРЈ, када је и физички и економски ликвидирана грађанска класа Србије тога времена која је носила антикомунистичку идеју.

У Брозовој држави током четири и по деценије одвијао се процес економске модернизације, а односи према образовању и развоју науке били су коректни. У том сегменту је започео да се конституише средњи слој.

     – Међутим, разбијање СФРЈ 90-их година, драстичне економске санкције, хиперинфлација и бомбардовање, као и тајкунска приватизација, довели су до тога да средњи слој грађанства буде потпуно разорен. Докрајчена је друштвена елита која се још увек није успела опоравити – закључио је проф. Деспотовић.

 

 

 

 

 

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language