Срби и Јевреји – увезане судбине

query_builder

У организацији Центра за друштвену стабилност, у уторак 29. маја 2018. године у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Садa, одржана је трибина „Срби и Јевреји – увезане судбине”.

Учесници трибине били су: Њена екселенција Алона Фишер-Кам, амбасадорка Израела у Србији, Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, и Немања Старовић, историчар и публициста. Модератор је био Предраг Рајић.

Учеснике трибине поздравио је Огњен Карановић који је, потом, захвалио директору КЦНС Бојану Панаотовићу на подршци у вези са одржавањем ове трибине.

Њена екселенција Алона Фишер-Кам истакла је да већ само име трибине „Срби и Јевреји – увезане судбине” говори о стотинама година заједничке судбине и саосећајности два народа, као и о дугом присуству Јевреја на Балканском полуострву. Она је казала да су српско-јеврејска солидарност и пријатељство потврђени и усвајањем Закона о отклањању последица Холокауста. Реч је о првом таквом закону у свету а Израел жели да тај закон буде пример и другим државама.

– Пре 70 година, када је основана држава Израел, та је сарадња добила нови елемент, а то је присуство људи са ових простора у оснивању државе и њеном животу – казала је амбасадорка.

Упитана за чврст став израелске владе о независности КиМ, као и чињеницу „да Срби доживљавају Косово као српски Јерусалим”, амбасадорка је казала да је то важан слој у односима двеју земаља, „али да не можемо наше односе да заснивамо само на једној ставки, наши односи су много дубљи”.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић истакао је да односе између Срба и Јевреја карактерише чињеница да су наши преци заједно страдали на овим просторима и да су нас на истоветан начин посматрали они који су желели да етнички чисте наше народе и да их покоре на овим просторима.

– Да бисмо осигурали да то српско-јеврејско заједништво очувамо и убудуће, морамо посвећено да негујемо сећање на нашу прошлост – рекао је Ђурић.

Он је додао да је на обе стране веома много оних који су изгубили чланове породица у Другом светском рату. У Првом светском рату, казао је Ђурић, било је Јевреја који су се борили на страни српске војске.

Историчар Старовић подсетио је на неколико значајних личности из редова Јеврејског народа који су битно допринели развоју српске културе, науке и образовања. Међу њима су Геца Кон, доајен књижарства и издаваштва, књижевници Станислав Винавер, Данило Киш и Давид Албахари. Такође, године 1924. стадион ФК „Војводина” у Новом Саду изграђен је заједничким средствима и снагама српске и јеврејске заједнице.

 

 

 

6Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language