Sprovođenje evropskih javnih politika – izazovi i problemi

Predavanje „Sprovođenje evropskih javnih politika – izazovi i problemi” održano je u utorak 3. aprila u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.

Autorka je na početku istakla da će govoriti o tome šta sa sobom nosi proces sprovođenja evropskih javnih politika. Politički sistem EU je specifičan i po mnogo čemu se razlikuje od uobičajenih političkih državnih sistema. Sistem upravljanja na više nivoa najočiglednija je razlika, a države-članice su prevashodno odgovorne za njegovu primenu.

U sprovođenju javnih politika učestvuju dve grupe aktera: javni akteri – institucije na evropskom, nacionalnom i subnacionalnom nivou, i privatni akteri – poput preduzeća, udruženja i grupa.

– U sprovođenju javnih politika postoje tri faze: faza pravne implementacije propisa (domaće zakonodavstvo), faza praktične primene i faza posmatranja (nadzora) nad primenom – precizirala je Todorović Lazić i dodala da prva faza sadrži tri aspekta: vremenski rok, usklađenost sa evropskim propisom i preciznu integraciju propisa u nacionalni regulatorni okvir.

Autorka tribine je objasnila da se prenošenje evropskih propisa u domaće zakonodavstvo sprovodi na nekoliko načina u zavisnosti od tipa propisa. Regulative su direktno primenjive, nije im potreban poseban način prenošenja u nacionalno zakonodavstvo. Za razliku od njih, direktive zavise od cilja koji se njima želi postići i države-članice mogu da izaberu „instrumente” pomoću kojih bi želele da postignu odgovarajuće ciljeve.

Ukoliko je zakonodavstvo države-članice kompatibilno sa evropskim propisom, nema potrebe da se donosi novi propis. Međutim, ako kompatibilnost ne postoji, određuje se vremenski rok za usvajanje određenog propisa. Rok za usvajanje evropskog propisa na nacionalnom nivou varira od tri meseca do tri godine.

Primena se smatra uspešnom kada se subjekti na koje se dati zakon odnosi ponašaju u skladu sa zahtevima koje on postavlja – zaključila je Todorović Lazić i navela da postoje i instrumenti (regionalne i lokalne vlasti i nacionalna regulatorna tela i agencije) koji kontrolišu poštovanje praktične primene propisa.