Slobodan Jovanović i politička modernizacija Srbije
Tribina „Slobodan Jovanović i politička modernizacija Srbije“ održana je u ponedeljak, 11. decembra, u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. dr LJubiša Despotović.
Politička modernizacija Srbije odvijala se u kontekstu borbe za sticanje nacionalne nezavisnosti i borbe za njen preobražaj u moderno građansko društvo. U tim uslovima odigrali su se svi krucijalni procesi političke modernizacije, kao i borbe za proširenje njenih demokratskih kapaciteta.
Despotović je kazao da se tokovi političke modernizacije Srbije 19. veka mogu posmatrati i u okviru impresivnog naučnog dela srpskog pravnika, političara, istoričara i književnika Slobodana Jovanovića (Novi Sad, 1869 – London, 1958).
Podsetivši da je reč o „prvom Slobodanu“ u srpskoj istoriji, autor tribine naglasio je da je Jovanović bio jedan od najučenijih Srba i najznačajnijih mislilaca koje je Srbija imala u 20. veku. Ono što je vladika Nikolaj Velimirović bio za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsku duhovnost, to je Slobodan Jovanović predstavljao za srpsku društvenu misao.
U impresivnoj biografiji Jovanovića zabeleženo je da je bio predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba Balkanska rata, 1912. i 1913. godine, bio je šef pres biroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. Potom mu je 1917. godine dodeljeno mesto u Ministarstvu inostranih dela. Bio je i ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine, teoretičar koji je između 1932. i 1936. godine objavio sabrana dela, kao i predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941).
U politiku je ušao u poznim godinama. Posle vojnog puča 27. marta 1941. godine, prihvatio je dužnost potpredsednika u pučističkoj vladi generala Dušana Simovića. Posle Drugog svetskog rata, sa vladom je otišao u London. Suđeno mu je pred Brozovim sudom u odsustvu, oduzeta su mu građanska prava. Preminuo je u Londonu, u 90.godini, kao apatrid. NJegove knjige bile su zabranjene do 1990. godine. Rehabilitovan je 2007. godine, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd 2011. godine.
Despotović je istakao da politička modernizacija Srbije nije završena u 19. veku, mada se mora priznati da je u 20. vek naša zemlja ušla kao nacionalno priznata država koja je uspela da izgradi parlamentarnu demokratiju i ustav koji je bio jedan od najdemokratskijih ustava toga vremena. Taj ustav, pored ostalog, priznao je opšte pravo glasa.
Takva Srbija zakoračila je u 20. vek, ali je 1903. godine usledilo ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage Mašin, zatim Prvi i Drugi svetski rat i Brozova Jugoslavija u kojoj su, u dobroj meri, razgrađene tekovine ostvarene u 19. veku.
Po mišljenju Despotovića, Srbija u 21. veku i dalje pokušava da ostvari procese svoje političke modernizacije. Nije dovoljno prepisati političku konfiguraciju modernih evropskih država, već to treba i živeti i braniti. Kako?
-Ne političkim nasiljem kao što smo znali da radimo tokom 19. i 20. veka, nego onim što nam demokratska politička kultura, ljudska prava i slobode donose i onim što je kodifikovano našim ustavom. Imamo političku elitu koja takođe luta i koja nije sposobna da prihvati odgovornost da od Srbije napravi zaista pristojno društvo i da ravnopravno razgovara sa ostatkom Evrope o tome da li ćemo i pod kojim uslovima pristupiti nekakvim integracijama u skladu sa našim nacionalnim interesima – zaključio je Despotović.
Ostavi komentar