ШЕКСПИР Орсона Велса-Понедељак, 29. јун

query_builder

 

Понедељак, 29. јун
Културни центар Нови Сад
Велика сала Културног центра Новог Сада

Ове године у свету се обележава стогодишњица рођења Орсона Велса, чему се придружују Шекспир фестивал, Југословенска кинотека и Филмски програм Културног центра Новог Сада.

Пројекције филмова Орсона Велса рађених према делима Вилијама Шекспира („Магбет“, „Отело“ и „Поноћна звона“).
Уводно излагање Александра Ердељановића, управника Архива Југословенске кинотеке, а затим и дискусија у којој учествују Никита Миливојевић, редитељ и Ђорђе Каћански, уредник филмског програма Културног центра Новог Сада.

17:00 Филм: МАКБЕТ
19:00 Предавање – уводно излагање
20:00 Филм: ОТЕЛО
22:00 Филм: ПОНОЋНА ЗВОНА / ФАЛСТАФ

Орсон Велс, велики филмски глумац и редитељ, аутор једног од најбољих филмова свих времена „Грађанин Кејн“, важио је још из позоришних дана за изузетног познаваоца лика и дела Вилијама Шекспира. У својој богатој каријери режирао је три ауторски врло различите, а по дометима и квалитетима необично успешне адаптације бесмртних Шекспирових дела.

„Макбет“ (1948) је експресионистичка и намерно театарски стилизована мрачна студија о варварском краљу који, под утицајем болесно амбициозне жене, себе доводи до судбински трагичног краја.

„Отело“ (1952), слободно адаптирана и брзом монтажом кадрова визуелно обогаћена Шекспирова драма, је на Велсов начин испричана прича о непобедивом маварском јунаку кога до пропасти доведе љубомора и недоказана сумња у верност његове младе супруге коју је лажно подстакао најбољи пријатељ.

Велсов последњи филм по Шекспиру, „Поноћна звона“ (1966) је узбудљива компилација делова драма у којима се појављује лик Фалстафа (Хенри ИВ; Хенри В; Веселе жене Виндзорске; Ричард ИИ) и објашњава пут од пријатељства до мржње између њега и будућег енглеског краља Хенрија В. Ингениозно изведена фреска о животу „старе Енглеске“ са режијски и монтажно бриљантно осмишљеном сценом битке у блату, каква деценијама после тога није била достигнута у жанру историјског спектакла, била је нажалост (ако се не рачуна ТВ драма „Млетачки трговац“ из 1968) последњи сусрет Велса са Шекспиром.

И као редитељ и као глумац Орсон Велс нам је подарио не само култне адаптације дела највећег драмског писца свих времена, већ и неке од најлепших и најекспресивнијих кадрова у историји кинематографије.

Селективна биографија Александра Саше Ердељановића

Александар Ердељановић (22. 01. 1963. Земун). Управник је Архива Југословенске кинотеке.
Од 1995. године до данас објавио је преко 100 чланака у дневним новинама, домаћим и страним филмским часописима, упоредо редовно пишући сваког месеца текстове за Програм Музеја Југословенске кинотеке. У средишту његове пажње и интересовања су теме из историје филма, пре свега оне везане за првих пола века кинематографије, код нас и у свету. Исходишна тачка његових истраживања су почеци српског филма и рад првих српских продуцената (Светозара Боторића, браће Савић, Ђоке Богдановића итд). С тим су у непосредној вези и његови истраживачки, најамбициознији текстови, објављени у бројевима 1 и 2 обновљеног часописа „Филмограф“ из 2006 године, у којима се бавио радом и делом првог српског филмског продуцента Светозара Боторића, односно првог сниматеља српске кинематографије Луја де Берија. Основу за ове радове пружило је највеће откриће српске филмске археологије из 2003. године, у коме је био и главни учесник. Наиме, тада је открио да Филмски архив Аустрије у Бечу чува колекцију филмова Игњата Рајнталера, власника биоскопа и дистрибутера из Осијека, чији део чини и петнаестак филмова Светозара Боторића који су се до тада преко осам деценија водили као изгубљени. Круна овог открића је проналазак два најстарија српска и балканска играна филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ и „Улрих Цељски и Владислав Хуњади“, оба из 1911. године у режији Чича Илије Станојевића. Паралелно са истраживањима у Бечу и Будимпешти, везаним за ова питања, Ердељановић је покренуо рад на рестаурацији и изради нових копија филмова овог најстаријег српског фонда и њиховог приказивања после толико деценија. У међувремену је са екипом сарадника из Архива кинотеке прикупио из више архива целокупни фонд пионира српског филма Ђоке Богдановића из периода 1912 – 1914, измонтирао их, написао међунатписе да би свих 25 наслова из колекције на крају били дигитално рестаурисани и поново враћени на филмску траку. Осим практичног управљања Архивом и писања о филму, Ердељановић је био учесник на многим симпозијумима, фестивалима (Ниш, Врњачка бања, Чачак, итд), аутор је више изложби о филму (један је од коаутора капиталне изложбе Кинотеке „Век филма“ из 1995. године у галерији САНУ, као и монументалне изложбе „Србија и Срби на филму у Првом светском рату“, 2014), а пре свега велики је популизатор филма, јер је са својим предавањима и пригодним филмским програмима обишао сва већа места у Србији и бившим републикама некадашње СФРЈ. Аутор је књиге „Каталог нитратног филма“ из 2005. године и коаутор књига „Карађорђе или Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ из 2004. године, „Прва словенска филмска звезда Ита Рина“ из 2007. године, „Лифка и Лифке“ из 2011. године.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language