Tribina „Odlučivanje u Savetu ministara EU – stalna borba velikih i malih država članica“ održana je u sredu 29. novembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić, naučni radnik na Institutu za političke studije u Beogradu.
Na početku tribine, Todorović Lazić je podsetila da Savet ministara predstavlja centralnu instituciju odlučivanja u EU.
– Po svojoj prirodi, Savet je institucija sa međuvladinim karakteristikama (organ koga čine resorni ministri država članica), od tvoraca Osnivačkih ugovora dobio je glavno mesto u institucionalnom aparatu zajednica Unije – rekla je autorka tribine.
Istorija odlučivanja u Savetu ministara, suštinski, predstavlja istoriju mnogobrojnih pokušaja da se uspostavi ravnoteža između velikih i malih država, između samih velikih, kao i između „starih“ i „novih članica EU. Institucija Saveta ministara, jedna od pet institucija u EU i verovatno najvažnija, dugo je bila pod velom tajnosti, jer javnost nije imala uvid u njihove sednice. Savet ministara čine predstavnici država članica Evropske unije.
– Ono što razlikuje Savet ministara od ostalih institucija EU, jeste da on nije samo institucija međuvladinog karaktera. Savet u sebi ima i elemente nadnacionalnog što se ogleda u segmentu odlučivanja. U okviru Saveta odluke se donose i kvalifikovanom većinom, a u tom slučaju, te odluke dužne su da sprovedu i one države koje nisu za njih glasale – objasnila je autorka tribine navodeći da Savet ministara zastupa istovremeno i nacionalne i evropske interese.
U nastavku, dr Todorović Lazić navela je da je Savet istovremeno i zakonodavni i izvršni organ, jer nijedan dopis u EU ne može da se sprovodi ako ga ne donese ova institucija EU. Ministri u Savetu su istovremeno izvršna vlast u svojim državama, a na evropskom nivou su zakonodavna vlast.
Ministri u Savetu imaju iste resore kao u svojim državama. To je ono što razlikuje Savet ministara EU od slične institucije u okviru OEBS-a ili u neke druge tipične međunarodne organizacije.
U zavisnosti od oblasti kojom se bave, danas u okviru EU radi devet Saveta, ali ne rade svi istom dinamikom. Primera radi, Savet opštih pitanja i opštih spoljnih poslova sastaje se češće jer odlučuje o važnim pitanjima za razvoj EU. Zasedanja se najčešće održavaju u Briselu, osim u oktobru kada se sastanci izmeštaju u Luksemburg.
-U nadležnosti Saveta je da donosi propise koji mogu da budu direktive, regulative ili pojedinačne odluke koje se donose u skladu sa Evropskim parlamentom. Odluke se donose jednoglasno, prostom ili kvalifikovanom većinom – rekla je autorka.
Autorka je, zatim, objasnila način funkcionisanja glasanja kvalifikovanom većinom što je zapravo pokušaj prevazilaženja činjenice da se EU priključio veliki broj malih država koje čine samo pet odsto populacije Unije. Taj paradoks se prevazilazi odredbom da je za donošenje zakonodavne odluke neophodno da glasa 55 odsto država članica i 65 odsto stanovništva Unije. Dodatni uslov je da blokirajuća manjina mora da ima najmanje četiri države članice.
Svaka država ima po jedan glas, ali one države koje imaju više stanovništva u okviru EU, imaju veću glasačku snagu.
Ostavi komentar