Рат „пером и речју“: утицај француских и српских интелектуалаца на реализовање идеје југословенства

30/11/2018

Tрибина „Рат пером и речју: утицај француских и српских интелектуалаца на реализовање идеје југословенства“ одржана je у петак, 30. новембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

На почетку, Колаковић је подсетила да је Велики рат значајно изменио домет утицаја образованих људи у друштву, јер је мобилисао професоре, новинаре и публицисте свих зараћених страна да своје знање, контакте и везе укључе у одбрану нације и државе.

– Иза линија фронта, у великим центрима Европе, а посебно у Паризу, Лондону и Риму, српски интелектуалци су водили „рат пером и речју“. На почетку Великог рата очекивали су да Србију заштити православна и словенска Русија, а упоредо у склопу остваривања српских ратних циљева показивали су све већа очекивања од Француске, која је тада постала главна тачка њиховог ослонца након револуције у Русији 1917. године – казала је Колаковић.

Када су ратне 1914. године прокламовани ратни циљеви Србије и када је започело слање интелектуалаца у специјалне мисије у савезничке земље, у Француској је већ постојала неформална група „српских пријатеља“. Чинили су је: Албер Мале, професор српског краља Александра Обреновића, Шарл Лоазо, дипломата и публициста, Огист Говен, уредник Le Journal des debats, и универзитетски професори Виктор Берар, Ернест Дени и Емил Оман. Они су сарађивали са Миленком Веснићем, Јованом Жујовићем, Гргуром Јакшићем и Милетом Новаковићем, а главни покретач и координатор српске научне пропаганде био је Јован М. Јовановић.

Сарадња између поменутих француских и српских интелектуалаца постојала је још од анексије Босне и Херцеговине (1908) и балканских ратова (1912–1913), а у периоду Великог рата је коришћена у сврху придобијања подршке савезника српским националним циљевима.

Резултат њиховог заједничког рада били су чланци, књиге, јавни говори и прикупљање хуманитарне помоћи Србима. Својим текстовима, брошурама и књигама, као и друштвеним везама у високом француском друштву, француски научници активно су учествовали у процесу југословенског уједињења.

– Иако су подржали уједињење и у реализацији идеје југословенства заједно са српским интелектуалцима имали значајну улогу, француски интелектуалци нису веровали у дуготрајност заједничке државе Јужних Словена – објаснила је Колаковић.

Париз је у току Великог рата постао центар српске пропаганде захваљујући везама интелектуалаца које су успостављене пре 1914. године. Борба против заједничког непријатеља спајала је француске и српске интелектуалце, као и њихов рад.

– Посматрајући поменуту сарадњу са дистанцом од сто година у француско-српским односима, 1916. година била је пресудна као година покретања дискусија око југословенског питања и кључна у грађењу култа „вечитог пријатељства“ Француза и Срба – закључила је Колаковић.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања