Промоција друге књиге зборника радова на тему „1942. у Војводини – отпор фашизму“, у издању Удружења антифашиста Новог Сада, одржана је у среду, 6. јуна у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада.
О књизи су говорили: Станко Шушњар, председник Удружења антифашиста Новог Сада, др Данијела Грујић, професор филозофије, Марија Васић, професор социологије и проф. др Борис Кршев, историчар.
Друга књига зборника радова посвећена је 1942. години, коју је обележила чувена „рација“ – терор и одмазда окупационих власти над недужним цивилним становништвом Новог Сада и Јужне Бачке. Поред тога, посебно место у књизи посвећено је и другим догађајима у Срему, Банату и Бачкој о којима шира јавност до сада није била упозната, или не барем у довољној мери.
Представљајући зборник, Станко Шушњар, председник Удружења антифашиста Новог Сада, рекао је да је прошлогодишњи зборник добро примљен на промоцијама у целој Војводини, што је био подстрек за објављивање друге књиге како би била обухваћена сва ратна дешавања у Војводини.
– Војводина је од 1941. до 1945. године била под окупацијом три фашистичке силе – Банат је био под Немцима, у Бачкој је била Хортијева Мађарска, а Срем нам је држала НДХ. Такву судбину није доживео ниједан већи, а ни мањи простор у окупираној Европи – рекао је Шушњар.
Професорка филозофије др Данијела Грујић истакла је значај и потребу неговања културе сећања.
– Свако сећање је на неки начин провокативно, јер ћемо пример који је добар следити или, у супротном, лошем примеру окренути леђа. За већину обичних људи несхватљиво је да човек може да почини фашистичке злочине какви су обележили Други светски рат – рекла је Грујић.
Професорка социологије Марија Васић истакла је да је сама реч „рација“(препад) једна од најстрашнијих речи за сваког Новосађанина. Под Новосадском рацијом подразумевамо масовни масакр над цивилним становништвом. Рација је почела 4. јануара у Чуругу и то је био догађај који је претходио овом масовном покољу градског цивилног становништва, започетог 21. јануара.
– И после 76 година може се ставити под велику расправу – како је могуће да се баш 4. јануара 1942. године, усред најјаче зиме, патрола мађарских жандарма нашла на Пустајићевим салашима у Жабаљском риту и открила малобројну и слабо наоружану базу партизанског одреда и како је тај инцидент прерастао у главни повод за масакр који је месец дана трајао у Јужној Бачкој – казала је професорка Васић.
Проф. др Борис Кршев, историчар, рекао је да га је заинтригирала чињеница да су међу 1825 страдалих људи, колико је однела рација у Жабаљском срезу (Чуруг, Жабаљ, Госпођинци и Ђурђево), била по два Мађара и Немца и један Хрват.
– Зато је мој рад добио назив „Часни људи, Ђурђево, јануара 1942.“ и бави се тиме како су они из статуса угледних грађана других нација доспели у статус жртве, а стрељани су већ првог дана рације – навео је проф. Кршев истичући да је овај његов рад само мали омаж часним људима из тог периода који су стали уз своје мештане, иако су друге националности и остали достојни и часни.
Остави коментар