“Прича о Карађорђу” на Трибини младих

query_builder

Tрибина „Прича о Карађорђу” одржана je у четвртак, 29. марта, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.

Tрибинa је билa посвећена, по многим мишљењима, најзначајнијој српској личности модерне историје Ђорђу Петровићу Карађорђу (1768–1817), вођи Првог српског устанка (1804) и родоначелнику династије Карађорђевић.

Због судбоносне улоге током борбе српског народа за ослобођење од Турака, Карађорђе је од савременика добио титулу вожда, која означава световног господара али и духовног вођу српског национа.

Подигао је барјак слободе која је у српском народу била потпуно угушена када је после укидања Пећке патријаршије народ остао без најсигурнијег путовође у светским вихорима на вазда геополитички и цивилизацијски сложеном и турбулентном Балкану. Отуда је Вождова улога била сложена а његово вођство усмерено на стварање државе, а можда још више и слободe духовне природе, односно опредељења народа које је „зацртао” Свети Сава у време сабора у Жичи 1221. године.

Историјско сећање и духовна вертикала, нагласио је Балабан, одржали су српски народ у историји Балкана и онда када није имао своју државу – да тога није било, не би се почетком 19. века појавио ни Карађорђе.

Цитирајући Његошеве речи: “Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души”, Балабан је објаснио да душа народна, ропска и „мртва”, као да је кроз Карађорђа проговорила и нашла свој ропством умртвљени импулс.

Његош је, нагласио је Балабан, пророчки видео шта је Карађорђе за Србију и шта ће бити за њу. Уз Бранка Радичевића, Његош је први рехабилитовао Карађорђа о којем се од 1815. године, када се као нови вођа устаничке Србије наметнуо Милош Обреновић, почео развијати мит по којем он није приказиван као државник, нити као заветни јунак. Тек ће се у 20. веку показати колико је Карађорђе у свести народа живео као епски јунак. Томе је, сматра Балабан, битно допринео и начин на који је Карађорђе окончао живот — 1817. године, по повратку из Русије у Србију, убијен у селу Радовању по налогу кнеза Милоша Обреновића а његова глава послата је турском султану.

– Карађорђе је свој живот положио за Србију не тим последњим чином, него оног тренутка када је кренуо да подигне устанак. Његова глава увек је била „на пању”, јер је следио свој идеал да Срби добију слободу, не било какву, него  златну, у духу Немањића – рекао је на крају Балабан.

21Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language