U okviru ciklusa: „Ja, prvo lice množine“, u sredu, 4. oktobra 2017. godine, sa početkom u 18 časova, u Klubu „Tribina mladih“ održano je predavanje prof. dr Nikole Čanka – doktora Nika, pod nazivom „SREĆA – SAN SVAKOG NORMALNOG ČOVEKA“.
Prvo u nizu predavanja koje će dr Čanak održati narednih meseci u Kulturnom centru Novog Sada, privuklo je brojnu publiku. Autor je govorio o tome kako da se efikasno i trajno unaprede svih sedam aspekata (stubova) sopstvenog kvaliteta života – od fizičkog, preko psihičkog, mentalnog i intelektualnog, do duhovnog, socijalnog i poslovnog zdravlja.
– Ja sam srećan čovek zato što sam radeći posao obducenta i sudskog lekara forenzičara, gledajući život sa njegovog kraja, naučio da je velika mudrost biti pozitivan, uočiti šta je dobro i lepo. Najlakše je prepustiti se animalnom mozgu i u svemu videti ružno, strašno i pustiti da nas matica nosi – poruka je koju je predavač uputio na početku tribine, uz objašnjenje da njegov „brend name“ dr Nik nije nastao iz pomodarstva, nego zato što je na engleskom jeziku ime Nikola – ženskog roda.
Uz napomenu da njegova najnovija knjiga, čiji je koautor njegova supruga, nosi naslov „Opasno je znati“, dr Čanak je objasnio da je, generalno gledano, postalo opasno znati, jer većina ljudi kada nešto zna, to ne primeni, a život je vrlo primenjena stvar, praksa, a ne teorija.
Predavač je ukazao na još jedno saznanje koje glasi – kada je učenik spreman, pojavi se učitelj. Fakat, imamo puno učitelja, ali nema ko da ih sluša i sledi. S druge strane, puno je i onih koji nisu svesni da je učenje u životu trajni proces koji se nikada ne završava i da što smo stariji, trebamo sve intenzivnije učiti.
– Priča o sreći je individualni doživljaj, ravnoteža koju nosimo iznutra. Potrebna je hrabrost da se bude srećan i da se živi u blagostanju. To blagostanje, pošto živimo u svetu materijalnih bogatstava koja se danas podrazumevaju kao merilo nečije vrednosti, nije najvažnije. Ne, to je samo jedan od stubova na kojima počiva kvalitet života i ta hrabrost da se živi srećan jeste okretanje sebi kada kažemo „ko ne valja sebi, ne valja ni drugima“. Sa druge strane je varijanta da se uhvati ravnoteža i da se uoči šta je to što se može odnositi na svih sedam aspekata života – nabrojao je dr Čanak.
Predavač je primetio da mi često koketiramo sa stranim izrazima, kao što su „velnes“, „imidž“ i slično, i zapitao: “Da li znate srpsku reč za „imidž“?
– Srpska reč za imidž je „priličnost“. Godine 1846., u jednom članku se iz opisa teme videlo da se govori o tome da li nešto priliči ili nepriliči. Tako je za „velnes“ naša reč „dobro stanje“, „blagostanje“, ali ne u bicepsima, nego u osećanjima da si neko i nešto, da si po nekom svom kodeksu u priči samoispunjenja – objasnio je predavač.
Uspeh, po dr Čanku, je životna ravnoteža kroz lični napredak, kada smo prepoznati kao autentična ličnost i društveni ciljevi. Predavač je izneo i detalj iz svoje prakse u radu sa mnogim ljudima. Većina njih, na pitanje: “U kakvom emotivnom i materijalnom ambijentu ćeš živeti za godinu ili za pet godina?“, nema uopšte predstavu o tome, ali zato znaju mnogo više o tuđim životima.
– Znači, uspeh je upravo u uravnoteženosti. Prvenstveno moramo imati sidrište ili ugaoni kamen. Na žalost, većina ljudi se time ne bavi, 24 časa žive sami sa sobom, ali se ne bave time ko su i šta su, šta žele da budu, šta ih veseli, od čega beže, ali zato se bave virtuelnim životima drugih. Temelj života nosi se iz kuće, iz porodice – poručio je dr Čanak na kraju tribine.
Ostavi komentar