Предавање Срђана Граовца на тему „Призренска лига – темељ сна о Великој Албанији“ 20. јула на Jутјуб каналу КЦНС

15/07/2020

Предавање Срђана Граовца на тему „Призренска лига – темељ сна о Великој Албанији“ можете погледати 20. јула у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.

О разлозима оснивања и карактеру Призренске лиге постоје веома противречна мишљења. Албанска историографија сматра Призренску лигу изразом општеалбанског националног покрета. С друге стране, многи сматрају да је Призренска лига један облик манипулације албанским народом у вођењу балканске политике, јер је углавном била инструмент османске политике и политике европских сила. Припаднике ове групе Албанаца, одабране због своје наглашене лојалности Османском царству, власти Османског царства су наоружале и платиле им путне трошкове поводом окупљања у Призрену. Призренска лига је била у суштини заснована на идеји Велике Албаније, занемарујући права Срба, Словена и Грка. Агресивни противсрпски програм Призренске лиге трајно је оптеретио односе између Срба и Албанаца. Активности Призренске лиге су, уз одредбе Санстефанског уговора и Берлинског конгреса, због свог изразито проосманског, муслиманског и антисловенског усмерења пресудно утицале на заоштравање српско-црногорско-албанских односа. Читав период од 1878. до краја 1912. године ће бити у знаку сталних сукоба и терора Арбанаса – муслимана над српско-црногорским становништвом у Старој Србији. Ове сукобе и терор ће са своје стране подстрекивати и изазивати локалне централне османске власти, а такође и Аустроугарска, у циљу истребљења српско-црногорског становништва или његовог протеривања. Према Плавој књизи коју је била припремила српска краљевска влада, у периоду од 1890. до 1899. године са Косова и Метохије је побегло преко 60.000 Срба за Србију. Иако је Призренска лига после априла 1881. године престала да постоји, Албанци су имали важну улогу у Младотурском покрету. Међутим, када су се Младотурци учврстили на власти, нису испунили очекивања Албанаца у погледу аутономије вилајета Османског царства насељених Албанцима, већ су увели строги централизам и турски као једини језик администрације. Ово је изазвало незадовољство и касније побуне Албанаца против османских власти у Косовском и Скадарском вилајету.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања