Предавање Мухарема Баздуља на тему „Осмех Краљевића Марка” (23. 01. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Нови циклус предавања Мухарема Баздуља „Сведоци Атлантиде” биће у вези са значајним личностима светске књижевности и културе уопште, а које су, опет, на неки начин биле у контакту са културним токовима наших простора. Тако је тема првог овогодишњег предавања била Маргерит Јурсенар, кључна списатељица савремене француске књижевности. Баздуљ је, говорећи о њеној биографији, дотакао неке важне животне епизоде и одлуке које су јасно утицале на књижевни пут саме ауторке. На предавању су истакнуте њене значајне поетичке склоности, извесне интертекстуалне везе, узори и лектира којом се бавила, као и интересовања међу којима се нашла и српска епика.
На паузама током путовања за Грчку Маргерит Јурсенар је била у непосредном контакту са српским епским наслеђем. Стога у њеним Оријенталним причама, поред редова о Кини и Јапану, постоје и приче „Зидање Скадра” и „Осмех Краљевића Марка”. Баздуљ опажа нарочиту умешност и дар списатељице да препозна оно универзално у предању, те умеће да епски свет смести у савремени контекст. Њен књижевни значај је раскошан, као и друштвени ангажман и активизам који је представљао немали искорак за жену онога доба. Поред тога што је иступала као активисткиња, Маргерит Јурсенар је и прва жена која је ушла у Француску академију наука. Да њено бављење српском епиком није било тренутно младалачко интересовање сведочи и чињеница да је четрдесет година након настанка поменутих прича написала још једну, тематски сродну, по имену „Крај Марка Краљевића”, коју је предавач на концу трибине и прочитао, а која не представља некакву „историјску метафикцију” него говор о смрти уопште, посредством епике и архетипских мотива. Значај предавања огледа се у скретању пажње публике на велику списатељицу ХХ века која је у преводу одавно присутна и код нас, а с разлогом је била и део чувене едиције Метаморфозе Васка Попе.
Коментари
Hvala Muhareme sto nam velikodusno darivas mnoge trenutke radosti u ovom svijetu koji je "radostima ubog nesto" kako bi to rekao veliki Majakovski. Neka Ti svevisnji pored dara nesvakidasnjeg uma podari i dug zivot i svu srecu ovoga svijeta. U potpunosti svjestan da ovo nije forum za pjesnike amatere, ja ipak osjecam poriv da bas sa Tobom podijelim nekoliko svojih stihova i to, ZAMISLI, bez rime. Kod nas u Kanadi je upravo sada -26C i kako da se covjek ne sjeti Bajagine Tamare.
Otkinut od grude, probudjen u nesvojemu,
Kao da usnivam zauvijek u netoplo i prazno nebo gledajuci.
Toneci u tamu i tisinu gdje sve umire a samo davna sjecanja pocinju da se bude,
Njezno me dodiruju glasovi predaka mojih..
Na toplo krilo tad polozih glavu, a lice mi usahla i topla pomilova ruka.
Gdje meni ljepseg ima nego u skutu onih od kojih otpah.
I neka tece sve ono sto silu u sebi nosi,
I neka nestane sve ono sto bez daha zauvijek osta.
Samo neka me, samo neka me nikada ne ostave,
Brizni duhovi onih sto moj zivot davno prije mene zapocese.
Остави коментар