Предавање мср Огњена Карановића на тему „СРБИ, ЈУГОСЛАВИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА (први део)“ 27. септембра на Јутјуб каналу КЦНС

21/09/2022

Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СРБИ, ЈУГОСЛАВИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА (први део)“ можете погледати 27. септембра у 21.00 час на нашем Јутјуб каналу.

Идеја југословенства није била аутентична духовно-идеолошка, нити политичка мисао српског народа и његових елита. Оригинално, идеја југословенства настала је у емигрантским пољско-чешким интелектуално-политичким круговима, још пред крај прве половине XIX столећа. Готово листом, поменути кругови припадали су британском обавештајно-безбедносном апарату, који је путем афирмисања ових идејних постулата о југословенству намеравао да спречи ширење утицаја Руског царства преко политике панславизма на словенске народе у Хабзбуршкој монархији и уопште у Европи. У циљу спречавања политичког, привредног и духовног утицаја Санктпетербурга (касније Москве) „с Истока“, као и Немачке „са Запада“, на геополитички положај и процесе у средњој Европи, од отварања Источног питања (питања наслеђа Османлијског царства у југоисточној Европи), Хабзбуршку монархију односно Аустроугарску од 1867. године колоквијално су називали и „британском пешадијом или копненом војском у Европи“. Аустроугарска се уклапала у британску геополитичку визију устројства централне и југоисточне Европе (од Балтика до Егеја и Јадрана) као „тампон зоне“ или цордон санитаире овог простора, између Русије и Немачке, а с улогом званичног Лондона (у садејству са званичним Паризом од 1918. године а касније и званичним Вашингтоном) као „врховног надзорника“ над већином културолошко-духовних, војно-стратешких и геополитичких процеса у овом политички трусном делу европског континента. Из датих разлога питање опстанка Аустроугарске (упркос свим њеним структуралним слабостима и парадоксима) није ни постављано све до 1918. године. Међутим, након уласка САД у Први светски рат и на велику геополитичку позорницу планете, те стихијског ширења америчког економског и политичког утицаја у Европи, а на основу доктрине из чувених „14 тачака програма Вудроа Вилсона“ (права малих народа на самоопредељење), дошло је до рушења Аутроугарске која је била поражена сила у Великом рату. Под снажном доминацијом САД, на Версајској мировној конференцији 1919. године успостављен је нови европски поредак. Међутим, идеја и политика Велике Британије и савезничких западних сила о „санитарном кордону“ у централној и југоисточној Европи (то је била политика Велике Британије још од Славне револуције из 1688. године) није напуштена. Напротив! Уместо Аутроугарске – државе за коју је Винстон Черчил касније говорио „… да није постојала, требало ју је измислити…“ – створена је Југославија (уз Чехословачку, Пољску, итд.), која је потом 1921. године и 1934. системом војно-политичких савеза са централноевропским и балканским државама уклопљена у савез Мале антанте и Балканског савеза.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања