Predavanje Milovana Balabana „Stradanje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu” (20. 6. 2023) možete pogledati na našem Jutjub kanalu.
Navodeći kako je u vezi sa Prvim svetskim ratom već govorio u nekoliko navrata, Milovan Balaban novu tribinu posvećuje Drugom svetskom ratu i specifičnoj temi stradanja. Mi i danas, posle 80 godina, živimo jedan geopolitički konstrukt čiji su temelji udareni u Drugom svetskom ratu, a živimo i ono što je po nas još nepovoljnije, a to su podele koje su zahvatile srpski narod u tom periodu. One nisu zaceljene i danas su začuđujuće aktuelne. Tokom rehabilitacije ljudi koji su za vreme komunizma proglašeni izdajicama, izašlo je na videlo postojanje određenih snaga koje i dalje žive u tom, sada prepakovanom narativu i ne daju da se istorija koja je tada postojala sagleda na jedan pravilniji način – koji bi svima nama bio od koristi u funkciji prevazilaženja podela. Podele se podstiču jer su globalnim strukturama potrebne da bi mogle arbitrirati u skladu sa svojim interesima. Balaban navodi da je važno na pravi način rasvetliti Drugi svetski rat i sagledati atmosferu stvorenu okupacijom 1941. godine.
Stvaranjem Jugoslavije došlo je do ulaska u ambijent koji nije naklonjen srpskom narodu i koji je civilizacijski i duhovno potpuno drugačiji. Sveti Sava je na Saboru u Žiči napravio zavet sa srpskom gospodom, i svetovnom i duhovnom, koji je na Kosovu potvrđen u krvi. To je, kako Balaban ističe, „deo radosne vesti Isusa Hrista“, koja govori o nečemu što postoji i izvan ovozemaljskog, „što je srpskom narodu ostalo kao cilj“. Ulaskom u Jugoslaviju, narod se našao u civilizacijskim krugovima koji su imali drugačije ambicije i zacrtane puteve, te je dolazilo do konflikta. Samo državno pitanje iziskivalo je velike napore u objedinjavanju čitavog srpskog naroda i ulazilo u proces interesa velikih sila. Ta Jugoslavija bila je, kako je vladika Nikolaj govorio, „prkos Svetom Savi“, škola bez poštenja – napuštanje jednog narativa kada se srpske već dezorijentisane elite nisu snašle i počele da se zalažu za jugoslovensku priču, dok su ostali narodi Jugoslaviju shvatili kao tranzitnu i borili se za svoju državu.
Ostavi komentar