Predavanje novinara i publiciste Milorada Vukašinovića na temu „Nova gvozdena zavesa 1991-2022ˮ (22.06.2022) možete pogledati na našem Jutjub kanalu.
Na Starom kontinentu su se dogodile tektonske promene koje su iznova aktuelizovale pitanje „geopolitičkog identiteta Evrope“ u novim svetsko-istorijskim okolnostima. Na sastanku Trilaterale, iz 1991. godine u Tokiju, razmatrano je pitanje budućnosti Evrope, njenih granica i institucionalne strukture. Na tom sastanku predložen je model „koncentričnih krugova“ kao način budućeg objedinjavanja Evrope. Svestan da proces proširenja EZ predstavlja određeni rizik, Delor (tadašnji sekretar EZ) predložio je postepeno priključenje nekadašnjih komunističkih država ovom klubu. Prema njegovom modelu EZ bi se najpre pridružile članice EFTA, drugi koncentrični krug širenja bio bi rezervisan za države Srednje Evrope: Poljsku, Mađarsku i Čehoslovačku, dok bi se treći koncentrični krug proširenja odnosio na zemlje jugoistočne Evrope, Balkan i SSSR.
Sasvim suprotno Deloru – na pomenutom skupu Trilaterale – većina predstavnika „evropskog ogranka“ ove organizacije zauzela je stav koji je logično vodio stvaranju novih linija podele na Starom kontinentu. Reč je o shvatanju koje je, nekoliko godina kasnije, izložio čuveni teoretičar Hantington o tome da se „Evropa završava tamo gde počinju pravoslavlje i islam“. Kao zagovornik preoblikovanja svetskog poretka u civilizacijskom ključu, Hantington je suštinski obnovio staru versko-civilizacijsku liniju razdvajanja na Starom kontinentu „na rimski i vizantijski deo“, katolički i pravoslavni svet.
Na kraju, Vukašinović zaključuje da nije nestala evropska gvozdena zavesa, štaviše, nastale su mnoge veće, dublje i opasnije ali da čvrsto veruje u civilizacijski dijalog među narodima koji u skladu s istorijskim nasleđem treba da funkcionišu u međunarodnoj zajednici.
Ostavi komentar