У клубу „Трибина младих“, у уторак, 1. марта у 18 часова, Ђорђе Вукмировић и Срђан Граовац одржаће предавање „Култура сећања – злочини над Србима у новијој историји и зашто их не треба заборавити“.
Песнички стихови и књижевне мисли многих великана пера, већ су изрекле своју неутешну пресуду о XX веку, као о столећу највећих људских патњи и незапамћеног страдања целокупног човечанства. Европски континент је у овом ˶столећу злочина˝ изгубио десетине милиона људи, заправо десетак процената садашњег броја становника. Запањујуће и нимало сувопарно изгледају подаци о милионима српских жртава само у два светска рата, а који се опет, уклапају у горе наведену цифру о укупним људским губицима европског становништва током протеклог века. Како је могуће да један, у квантитативном погледу мали етнос, у светским размерама чак и занемарљивог броја, какав је српски, доживи, али и преживи тако горку судбину за само стотињак година. Не помињући вапаје милиона безимених и познатих жртава српског колективитета, као залога успона и падова силних цивилизација које су протутњале овим просторима, покушајмо да откријемо у којим дилемама лежи парадокс непрекидног понављања злочина над Србима. Да ли је реч о некој морбидној забави богиња усуда Клоте, Лахесе и Атропе или је заправо покидана нит сећања и културе која из истог произилази генератор сваке наредне генерације „српских вапаја“. Можда је и заборављено сећање на тужну двадесетпетогодишњицу злочина над породицом Зец из Загреба добар мотив да одговоре на вечно питање „шта нам се (или што нам се) то догоди?!“ не тражимо у тајнама грчке митологије, већ у нама самима!
Остави коментар