Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ЗЛОЧИНАЧКА ОПЕРАЦИЈА ‘ОЛУЈА’ 1995. ГОДИНЕ − српско-хрватски односи на крају XX века” (31. 1. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На почетку предавања Огњен Карановић истакао је да осим што операција „Олуја“ представља злочиначки подухват хрватске државе и хрватских оружаних снага у лето 1995. године, истовремено она је и врхунац комплексних односа између српског и хрватског народа на крају двадесетог века. Такође, злочиначка операција „Олуја“ представља реализацију националног програма хрватског народа који су му још у 19. веку понудили оци домовине Анте Старчевић, Јосип Франк и други. Тај национални програм афирмисан од стране интелектуалних, академских и уопште националних елита хрватског народа коначно је реализовао Фрањо Туђман.
Након уводног излагања Карановић је представио историјат узрока, непосредних повода али и последица извођења операције „Олуја“ од 4. августа 1995. године па све до средине тог месеца, нагласивши да је предложак за успешну реализацију „Олује“ била операција „Бљесак“ с почетка маја исте године која је осоколила хрватски војни и политички врх државе да се определи за коначно решење српског националног питања у Хрватској.
-С ове дистанце звучи невероватно да је етничко чишћење комплетног једног националног корпуса на прагу 21. века побудило веома мало интересовање код светске јавности, како са Истока, тако и са Запада. Мада, ако се осврнемо на недавну трагедеју коју је доживео јерменски народ у Нагорно-Карабаху, на коју су готово сви остали индиферентни, можда можемо ту повући извесне паралеле – нагласио је Карановић.
Готово хиљадуходишње присуство српске православне културе, њених специфичних етнолошких одлика, као и субкултуралних елемената, 1995. године је окончано. Карановић је нагласио да ниједна политички или војно одговорна личност из тог периода није правосудно процесуирана, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, тако да је највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата остало потпуно некажњено, што се свакако уклапало у геополитичке и политичке интересе ондашњег постхладноратовског света.
Остави коментар