Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину 1910. године — српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XX веку ” на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину 1910. године — српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XX веку” (31. 7. 2026) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

На овом предавању Карановић је говорио о доношењу Земaљског устава за Босну и Херцеговину, који је усвојен 17. фебруара 1910. године вољом аустроугарског владара, као и о политичким околностима у којима је овај правни акт настао.

Према Карановићевим ријечима, Земaљски устав формално је дефинисао статус Босне и Херцеговине у оквиру Аустроугарске монархије, али није суштински промијенио њен положај. Босна и Херцеговина је и након доношења овог акта остала corpus separatum у односу на Монархију, док је Земaљски устав прије свега озаконио постојећи управни и политички однос Беча и Будимпеште према овој области.

На основу Устава дефинисане су и нове институције у Босни и Херцеговини, попут Босанско-херцеговачког сабора и Земaљског савјета. Међутим, Карановић је нагласио да народ Босне и Херцеговине тиме није добио истинског и легитимног представника, јер је цјелокупан политички систем остао подређен што ефикаснијем функционисању аустроугарске управе. Босна и Херцеговина је, према његовим ријечима, посматрана као простор од великог војног и политичког значаја за остваривање циљева Аустроугарске монархије на Балкану, посебно у односу према Краљевини Србији.