Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД САРАЈЕВА ДО ДАНЦИГА” (30. 4. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
У наставку разговора о српско-хрватским односима у Босни и Херцеговини предавач се фокусирао на период између Сарајевског атентата из 1914. године и почетка Другог светског рата 1939. у Европи и свету и 1941. у Југославији, нагласивши да су се сви проблеми у односима између Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини, који су постојали пре 1914. године, задржали и након почетка Првог светског рата, па и после уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у прву заједничку југословенску државу 1918. године, али у другачијем формату. Након 1918. године у БиХ је утицај Хрватске републиканске сељачке странке прерастао у прави хрватски национални покрет, нарочито међу сеоским становништвом. Тек од тада можемо говорити о потпуном формирању хрватског националног идентитета у ширим слојевима популације.
Односи између српских националних елита са једне и хрватских националних елита са друге стране у Југославији су имали свој одраз посебно на подручју БиХ. Хрватски национални покрет је БиХ посматрао као део својих историјских па чак и етничких територија, док су српске националне елите после 1918. постале политички импотентне и нашле се у дефанзиви, те о српском националном питању нису ни размишљале. У време разрешења сукоба у вези са државним уређењем Југославије и у вези са питањем сврсисходности заједничке државе, хрватске националне елите успеле су да наметну свој модел решења. Српске националне елите нису имале адекватан одговор на ове изазове, што је посебно дошло до изражаја у периоду постојања Независне државе Хрватске када се догодио и геноцид над Србима.
Остави коментар