Predavanje istoričara Ognjena Karanovića na temu „OPREDELJENJE ZA SRPSKU ILI VELIKOSRPSKU DRŽAVU KOD SRBA U XIX VEKU” možete pogledati 7. aprila u 21.00 čas na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Politika kneza Mihaila imala je podršku Francuskog carstva na čelu sa Napoleonom III, čiji je plan za rešenje istočnog pitanja u jugoistočnoj Evropi percepirao Srbiju „balkanskog Pijemonta“ oko čije države bi trebalo da se okupe svi južnoslovenski narodi, uključujući i Bugare. Francuski ministar inostranih poslova Tuvnel nadao se da će Srbija pod svojim uticajem ujediniti Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Bugarsku i da će objediniti interese celokupnog slovenskog stanovništva u Habzburškoj monarhiji. Austrija je bila energično protiv ovih planova, smatrajući da ne može nikako dopustiti proširenje Srbije koja bi tako postala privlačan centar i za Južne Slovene u Dvojnoj monarhiji. Nakon poraza u Francusko-pruskom ratu (1870—1871) francuska politika je duže vreme bila potisnuta iz jugoistočne Evrope. Posle smrti kneza Mihaila i ruska politika u jugoistočnoj Evropi zauzimala je nove pozicije. Ruska vlada počela je prenositi težište svoje politike na Bugare koji su bili u bližoj sferi ruskih interesa te su mogli bolje poslužiti neposrednim stremljenjima zvaničnog Sankt Peterburga.
Ostavi komentar