Предавање Горана Шарића „Када умре неко кога волиш – К. С. Луис и проблем патњеˮ на Jутјуб каналу КЦНС

10/11/2022

Предавање Горана Шарића, католичког теолога, на тему „Када умре неко кога волиш – К. С. Луис и проблем патњеˮ (10. 11. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

На неки начин природно надовезана на претходну, новембарска трибина Горана Шарића осветљава живот Толкиновог великог пријатеља К. С. Луиса, његово дело и за њега уско везан проблем бола. На самом почетку Шарић причом о трагичном завршетку живота младића из Лакташа опомиње на пажњу при опхођењу према другима, јер је немогуће знати какве проблеме људи носе у себи и како се на њих могу рефлектовати поруга и злурадост.

Творац „Нарније“ био је један од највећих хришћанских интелектуалаца, експерт за митологију и професор енглеске књижевности на Оксфорду и Кембриџу. Са Толкином, Барфилдом и Вилијамсом оформио је неформални књижевни клуб „Инклингс“. Након дугог разговора с Толкином и Дајсоном постао је хришћанин и доживео праву, истинску срећу. Иако, како Шарић наводи, постоји много начина да се обраде и испитају Луисови живот и дело, он бира да то учини кроз размишљање о искуству које је обележило Луисов живот – проблем бола. Није имао ни десет година када му је мајка оболела од карцинома, а на дан њене смрти упамтио је речи утиснуте на календар са Шекспировим цитатима: „Човек мора отрпети свој одлазак са света“. Речи које су се игром случаја нашле испод датума мајчине смрти, постале су Луисов епитаф 55 година касније.

Тешко одрастање након „потонућа Атлантиде“, али и невероватан труд при стицању образовања обликовали су Луиса, чији су резултати и прегнућа брзо препознати. Написао је више од тридесет књига које су преведене на преко тридесет језика, а радијске емисије које су касније преточене у књигу „Чисто хришћанство“ осигурале су му „бесмртну славу“ међу хришћанским теолозима. Употпуњење среће донело му је познанство, па брак са Џој Давидман, која је, попут Луисове мајке, оболела од рака. „Била је моја кћи и моја мајка, мој ученик и мој учитељ, мој поданик и мој суверен; и увек, уз све ово, мој најбољи пријатељ, верни друг, саборац. Моја љубавница, али у исто време све оно што ми је сваки пријатељ (а имам заиста добрих) икада био. Можда и више“, писао је Луис. Читаву књигу о свим аспектима туге написао је под псеудонимом, преиспитујући осећања, коментаришући Бога и закључујући како је наш живот само почетак вечности.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања