Predavanje geopolitičkog analitičara Predraga Rajića na temu „Džo Bajden i Srbi“ na Jutjub kanalu KCNS

08/02/2021

Predavanje geopolitičkog analitičara Predraga Rajića na temu „Džo Bajden i Srbi“ možete pogledati  (8. 2. 2021) na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.

Novoizabrani predsednik SAD Džozef Robinet Junior Bajden je prvi put posetio našu zemlju davnih sedamdesetih godina kada je Srbija bila u sastavu SFRJ, u vreme vladavine Josipa Broza Tita. Bajden je tada kao član delegacije Senata SAD imao priliku da učestvuje u poseti Beograda i razgovara sa Titom. U arhivama našeg Ministarstva spoljnih poslova se može pronaći pismo koje je Bajden uputio Titu, gde mu zahvaljuje na gostoprimstvu i ističe da je bio zadovoljan i polaskan tom svojom prvom posetom Beogradu. U to vreme se u Americi na Jugoslaviju gledalo kao na tampon zonu i državu preko koje može da se deluje na one zemlje koje su se dekolonizovale od zapadnoevropskih kolonizatora i postale deo Pokreta nesvrstanih.

U vreme raspada bivše Jugoslavije 1992/93. Bajden drugi put posećuje Srbiju, kao šef Spoljnopolitičkog komiteta Senata, kada se u Domu narodne skupštine susreće sa tadašnjim predsednikom Srbije, kasnije predsednikom SRJ, Slobodanom Miloševićem. Milošević je u jeku građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini primio Bajdena i grupu senatora. Prema Bajdenovim rečima Milošević je u tim pregovorima bio vrlo oštar i zahtevao je da se okončaju ratna dejstva u kojima je učešće uzela i SRJ.

Rajić citira tadašnje stavove Bajdena u kojima navodi da je bilo reči o agresivnom ratu koji je Savezna Republika Jugoslavija u većoj a Hrvatska u manjoj meri vodila protiv suverene države Bosne i Hercegovine, te da je sastavni deo tog rata bio dobro isplaniran i sračunat genocid nad bošnjačkim narodom u Bosni i Hercegovini od strane srpskih vlasti.

Predrag Rajić navodi da je Bajden bio jedan od prvih koji se otvoreno zalagao za bombardovanje Beograda još devedesetih godina, smatrajući da samo na taj način može doći do okončanja sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

U drgoj polovini devedesetih godina dolazi do eskalacije rata na Kosovu i Metohiji. Osim što je bio bošnjački lobista, Bajden je u nešto manjoj meri bio i albanski lobista, podržavajući Albance na Kosovu i Metohiji i imajući razumevanja za separatističke težnje Albanaca. Smatrao je da je Miloševićev kriminalni režim bio krivac za sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, kao i njegovo agresorsko i kolonijalno delovanje na prostoru Kosova i Metohije.

Bajden je nakon 2009. godine, kada postaje vicepredsednik SAD, još nekoliko puta dolazio u Beograd. U tim posetama susreo se s Borisom Tadićem, tadašnjim predsednikom Republike Srbije, i ne poštujući diplomatski protokol nije se poklonio srpskoj zastavi na način na koji to rade strani državnici kada dođu u posetu. Taj čin je okarakterisan kao diplomatski skandal i vrsta diplomatske poruke.

Prema Rajićevim rečima neku vrstu optimizma „da nije sve tako crno“ u budućim odnosima novoizabranog predsednika SAD prema Srbiji ulivaju neka imena u administraciji koja su naklonjena Srbima i koja će se baviti ovim delom sveta, poput g. Karpentera, i koji će biti podrška Srbiji na putu evropskih integracija.

„Za srpsko društvo je najbitnije da održi društvenu stabilnost jer samo stabilna država Srbija može da pomogne svom narodu na Kosovu i Metohiji, ali i u drugim državama regiona“, zaključuje Predrag Rajić.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja