Predavanje istoričara dr Miloša Savina na temu „Srbi u Vojvodini pre XIX veka“ (31. 7. 2023) možete pogledati na našem Jutjub kanalu.
Prilično je maglovita istorijska prizma o Srbima u Vojvodini pre XIX veka i dr Miloš Savin navodi kako će tokom tribine pokušati da putem markantnih događaja koji su popunili taj vremenski period predstavi život i političke tendencije ljudi srpske narodnosti na ovom prostoru. Naseljavanje Srba u Vojvodinu u većem obimu desilo se u XIII veku, što potvrđuje papski dokument rečima da u „onostranom Sremu“ dominiraju pravoslavni Sloveni, odnosno Srbi. Banat, kako dr Savin navodi, ima kontinuitet u stvaranju srpske kulturne baštine tokom XII, XIII i XIV veka. On dobija dominantnu srpsku komponentu za vreme Matije Korvina koji je doselio još 150 hiljada Srba, a dodatnih 200 hiljada došlo je u Banat nakon pada despotovine. U Bačku su se Srbi prelili iz Srema i Banata, a Turcima su služili za ubiranje poreza. Dr Savin napominje kako je Vojvodina koju mi znamo tada bila močvarno i malarično područje, čije je kultivisanje počelo kasnije.
Događaji kojima dr Savin posvećuje pažnju i pomoću kojih opisuje život i priključenija Srba na prostoru Vojvodine pre XIX veka jesu važne tačke srpske istorije: Ustanak Srba u Banatu, Velika seoba Srba, Veliki bečki rat, Požarevački mir, Beogradski mir, Elibertacija Novog Sada, Temišvarski sabor itd. Centralni deo tribine dr Savin posvećuje najmisterioznijoj ličnosti srpske istorije – Jovanu Nenadu Crnom, o kom postoje razne legende i neutemeljene priče poput onih o poreklu vezanom za dinastiju Crnojevića ili navoda da je bio „izdanak dna plebsa“ i konjušar, a čije je zanose i prkose svojim naučnim radom rasvetlio dr Boris Stojkovski.
Ostavi komentar