Предавање др Милоша Савина на тему „Темишварски сабор: идеја Српске Војводине” (31. 3. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На Темишварском сабору 1790. године први пут је захтевом дефинисана идеја да Срби добију магистрат на подручју Хабзбуршке монархије. Др Милош Савин наводи да су интелектуалци попут Саве Текелије и Јована Мушкатировића сматрали да су привилегије Срба у Угарској биле веће него оне добијене од Леополда, када су чак умањена права Срба као заједнице, будући да привилегије нису биле инкорпориране у угарске законе. Јосиф II је, како др Савин истиче, међу Србима био митологизована фигура, „идеалан цар“ о ком су се певале песме. Првим привилегијама Србима обећана сопствена територија, била је нејасно формулисана. Митрополит Мојсије Путник био је велики просветитељ који је зидао цркве, школовао ђаке и обнављао град о свом трошку, и који је сматрао да српске привилегије морају да се озаконе. Донета је одлука да српски клер присуствује седницама угарског сабора, али Србима је и даље био потребан расправни сабор.
Цар Леополд разумео је да би било идеално одобравање оваквог сабора, али с идејом да се чврсто устроји и контролише. Будући да је митрополит Путник умро у Бечу (многи су сматрали да је убијен како би се спречило зближавање с Мађарима на сабору), дозвољено је да Темишварски сабор 1790. осим што ће бити расправни, буде и изборни. На сабору је учествовало 75 делегација, а основу су чинили представници високих војних органа, као и 25 нових угарских племића изабраних од стране угарске владе како би се направио баланс. Др Савин указује на важност концепције Јована Мушкатировића који је водио помирљиву политику, а која је подразумевала тражење аутономије али не и инсистирање на територијалности, већ на блискости с Мађарима и борбом за грађанска права. Нарочито је интересантан био избор новог митрополита, када је будимски „аутсајдер“ Стефан Стратимировић извојевао победу већим бројем гласова него што су добили вршачки епископ Шакабента и темишварски епископ Петровић.
Остави коментар