Предавање др Бориса Стојковског „Жене у средњем веку: српске земље. Други део — Србија (Рашка) и Срби у Угарскојˮ на Јутјуб каналу КЦНС

16/01/2023

Предавање др Бориса Стојковског на тему „Жене у средњем веку: српске земље. Други део — Србија (Рашка) и Срби у Угарскојˮ (16. 01. 2023).

„Нова је година, али стара је тема”, увод је у данашњу трибину др Бориса Стојковског која се ослања на сва ранија тематски сродна предавања у вези са женама средњег века, овог пута с акцентом на Србију и Србе у Угарској. Први део трибине тиче се преднемањићког периода, где се опет може рачунати на скроман корпус података и то најпре о женама из највиших слојева друштва. Тако предавач подсећа на прву значајнију српску средњовековну државу, Дукљу, и на поједине знамените жене о којима се понешто може сазнати из утицајног средњовековног списа, Летописа попа Дукљанина, али и из Илустроване бечке хронике чије илуминације су гледаоци трибине имали прилику да виде као пратећи материјал предавања, поред бројних других прилога и приказа српског фрескосликарства.

Доба Немањића представља период који је кључан за разумевање српске средњовековне државности, али и прилику за подробније упознавање жена којима нису били страни послови дипломатске природе и које су активно учествовале у културном и друштвеном животу државе. Међу њима су најпознатије, свакако, Ана Дандоло – супруга краља Стефана Првовенчаног, Кателина – жена краља Драгутина, Јелена Анђео – „погрешно позната као Јелена Анжујска” и друге. Представљање лика и дела поменутих жена у исти мах је и потврда чињенице да су жене у средњем веку најчешће „представљале објекат династичког повезивања”, што ће показати и многи други примери. Речи је било и о женама краља Милутина, Симониди и Јелисавети, о жени потоњег цара Душана, царици Јелени, као и о најславнијим женама српског средњег века – кнегињи Милици, Јефимији, Јелени Лазаревић. Уз познате жене лозе Лазаревић, представљене су у завршници трибине и оне из лозе Бранковића, с посебним освртом на Ирину Кантакузину, Мару Бранковић, као и на Ангелину Бранковић и Јелену Јакшић, представнице типичних феудалних угарских породица. Тиме је заокружена прича о „релативно малом броју великих жена” које су битно одредиле поједине историјске, културне и политичке токове српског средњег века.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања