Predavanje dr Borisa Stojkovskog na temu „Duklja – Zeta – Crna Gora: koreni srpskog identiteta“ (18. 8. 2020.) može se pogledati na zvaničnom Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Istoričar dr Boris Stojkovski predavanje je započeo napomenom o važnosti tačnih istorijskih podataka, jer se upravo zbog netačnih podataka termini Duklja, Zeta i Crna Gora pogrešno koriste. „Međutim, kada je u pitanju identitet savremene Crne Gore najviše se, nažalost, zloupotrebljava upravo srednji vek“, objašnjava Stojkovski. Da bi se termin Duklje lakše razumeo, Stojkovski je govorio i o jednom od dukljanskih najznačajnijih vladara, Jovanu Vladimiru, kao i njegovim potomcima i njihovim delovanjima.
U nastavku predavač govori o Nemanjićima i Zeti, pojašnjavajući kako je nakon feudalnog rastakanja države i vladavine Nemanjića Zeta pripala lozi Balšića, a zatim je govorio i o lozi Crnojevića. Potom, ukazuje na važnost crkvenog pitanja kada se govori o identitetu današnje Crne Gore, te je govorio o značaju srpskih manastira i zadužbina koji su bili na ovim prostorima. Takođe, govorio je i o Jeleni Balšić i ulozi „Goričkog zbornika“ i „Otpisanija bogoljubnog“. Predavanje je završeno naglašavanjem da nazivi Duklja, Zeta, a ni Crna Gora ne određuju identitet ove zemlje.
Komentari
Molim upravu KCNS da zamoli svog saradnika g-dina Stojkovskog da na svojim tribinama prestane da tvrdi, ili da se suzdrži, da je dolazak Slovena - Srba na Balkan - neupitna činjenica, pa se poziva na tekst Konstantina Porfirogenita "O upravljanju carstvom", jer time samo sve više iritira publiku. Takve tvrdnje g-dina Stojkovskog nisu tačne, niti metodološki ispravne (a nadam se da je g-din Stojkovski uspešno dao ispit Metodoligija društvenih nauka, te da se upoznao sa radovima Karla Popera o utvrđivanju naučnih saznanja), i to samo sa nekim naučnim dokazima:
1) Dr Georgije Ostrogorski: Istorija Vizantije, Prosveta Beograd, 1969. god., strana 119-121, fusnota 4 (da, fusnota je na 3 strane): gde je dat pregled i diskusija o izvorima (poznato je da loši studenti ne vole da čitaju fusnote). Iz ove diskusije je vidljivo da ni Georgije Ostrogorski naučno ne podržava hipotezu o navodnom "doseljavanju Srba", ali u daljem glavnom tekstu oportunistički nastavlja sa tom hipotezom, verovatno pod uticajem ondašnjih smutnih vremena.
2) Dr Dušan Popović: Prilozi čitanju i razumevanju raznih starina, BIGZ, 1957. god., strana 973-1226: gde su izneti dokazi o falsifikatu spisa Konstantina Porfirogenita u 17 veku, odnosno, pošto taj tekst nije ranije ni postojao, niti se igde ranije pominje, o pisanju pod "lažnom zastavom" od strane Rima. Znači, Dr Popović je na preko 250 strana praktično obdukovao sporni tekst, sa neospornim zaključkom da je isti tekst lažan (npr.: vizantijski car Justinijan Prvi je po Porfirogenitu živeo 120 godina, ili: vizantijski carevi su tražili od rimskih papa dozvole za preuzimanje određenih teritorija....).
3) Dr Srboljub Živanović: Kromanjonci u Đerdapu, Pešić i sinovi, 2015. god, celokupna knjiga: gde su izneti antropološki dokazi o tipu nađenih ljudskih ostataka u Lepenskom viru koji se podudaraju sa današnjim Srbima, odnosno Dinarcima.
4) Nedostatak arheoloških dokaza o "provali" Slovena-Srba u Vizantiju tokom 6. ili 7. veka i uništavanju carskih gradova od Kostolca, preko Niša, Zamzigrada i Skoplja - postoji samo zapis o opsadi Soluna, ali Solun je daleeeko od Beograda i od Trebinja ili VrhBosne. U lažnim "vizantijskim" tekstovima se navodi da su navodno Sloveni prešli Dunav i da su za 3 (tri) dana došli do Soluna, te da su bili praćeni od strane vizantijskih izvidnika, koji su to verovatno za jedan dan predočili Solunjanima. Predlažem g-dinu Stojkovskom da on lično prvo prepliva Dunav kod Novog Sada, a da onda za tri dana pešice pretrči do Soluna, s obzirom da je poznato da su Stari Sloveni-Srbi tada imali vrlo slabu ili nikakvu konjicu, te da su se trupe kretale pešice. Napominje se da nije bilo puteva, a da je Šumadija bila prava prašuma.
- Da se ne pominju radovi Dr Radivoja Pešića, Dr Đorđa Jankovića, Dr Srejovića (koji je jednom prilikom rekao "da još nije vreme" za iznošenje kompletnih nalaza) i drugih svetski priznatih naučnika, a ne "pseudoistoričara".
O ovoj problematici je davno sve ispričano, ali se g-din Stojkovski još drži bajki i nenaučnih hipoteza, umesto da čita knjige i da se metodološki drži nauka (znači, ne samo istorije, već i arheologije, ligvistike i paleolingvistike, antropologije i sociologije).
Ostavi komentar