Tribina istoričara Milovana Balabana “Blago Jovana Dučića”, održana je u Kulturnom centru Novog Sada (Tribina mladih), u petak 17. februara. Gost tribine bila je Fata Eganović, Diplomirani filolog srbistike i pobednik Takmičenja iz besedništva na filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Na tribini čiji naslov je parafraza poznate Dučićeve knjige „Blago cara Radovana“, nastale tridesetih godina prošlog veka, Balaban je govorio o Jovanu Dučiću koji je prošao put od nacional – romantika do mislioca.
Rođen u kršnoj Hercegovini najverovatnije 1872., školovao se u Sarajevu i Somboru, radio kratak period u Bijeljini iz koje je proteran kada je počeo da piše rodoljubive pesme. Potom se obreo u Mostaru gde je radio kao učitelj, ali je i odatle proteran 1899. godine.
– Mislim da je to bila ključna stvar za Dučića, jer je uticala da se usmeri i postane ono što je kasnije postao- rekao je Balaban. – Posle toga je otišao u Ženevu i studira na filozofsko – sociološkim studijama gde 1907. stiče diplomu pravnika koja će trasirati njegov put karijernog diplomate.
Proveo je skoro deset godina u Ženevi i Parizu. Biran je za stalnog člana Srpske kraljevske akademije 1931., a sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, (gde je 1937. godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu), a do raspada Jugoslavije poslanik u Madridu. Potom se povukao u Ameriku, u grad Geri kod Čikaga.
Tu Dučić piše svoja poslednja prozna dela i zbirku pesama “Lirika”, potpuno se poistovećujući sa svojim stradalim narodom, predajući se Bogu onakvom kako su ga propovedali Sveti Sava, Sveti knez kosovski, NJegoš i drugi velikani srpskog naroda. Dučić je tako rušio međe između sebe i svog naroda, između sebe i Boga, završavajući dug period života kada je bio očaran lepotom pojavnog sveta.
U Geriju se i upokojio 1943. godine. NJegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog manastira Svetog Save u Libertivilu, a 2000. ispunjena mu je poslednja želja: kosti su mu prenete u rodno Trebinje.
-Iako je Dučić bio diplomata, mislilac, a pred kraj života i filozof, ovaj velikan prvenstveno je bio pesnik. NJegov izraz, kojim objašnjava istorijske događaje i stradanja sopstvenog naroda, kao i njegov religiozni opit, najsnažnije je izražen u pesmama – zaključio je Balaban.
Ovu tribinu, kazivanjem Dučićevih stihova oplemenila je Fata Eganović, diplomirani filolog srbistike i pobednik Takmičenja iz besedništva na filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Ostavi komentar