Политичка модернизација Србије – кнез Михаило и просвећени бирократизам полицијске државе

query_builder

Tрибина „Политичка модернизација Србије – кнез Михаило и просвећени бирократизам полицијске државе” одржана je у четвртак, 7. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша  Деспотовић.

На почетку трећег по реду предавања о политичкој модернизацији Србије, Деспотовић је подсетио да се унутрашња социјална динамика у Србији тога доба интензивно почела мењати. У међувремену су почели да стасавају први млади нараштаји просвећене српске младежи која се школовала у иностранству, а коју су представљали првенствено Димитрије Матић и Коста Цукић.

– Они су завршили у бирократији и администрацији српске аутономне кнежевине у покушају да утемеље један нови институционални апарат, јер ако држава нема институције, нема ни могућност да постане политичка и правна заједница. Поред тога, битна је и култура, стандардизација језика и развој интелектуалног слоја – нагласио је аутор трибине.

У таквој Србији појављују се тзв. светоандрејски либерали. То је други либерални нараштај у Србији који је, по оцени многих наших историографа, политиколога и социолога, фактички био први политички нараштај који је имао јасан концепт модернизације.

– Они су осмислили тај први програм са јасном димензијом политичке организације, али још увек не можемо говорити о томе да је то била политичка странка која подразумева јасну унутрашњу организацију, идеологију и програм – казао је Деспотовић.

У тој унутрашњој социјалној динамици, светоандрејски либерали, предвођени Јевремом Грујићем и Владимиром Јовановићем, покренули су битан процес који ће направити озбиљан помак у политичкој, социјалној, интелектуалној, културној и образовној конституцији Србије као модерне државе тога времена. Сматрали су да Срби имају неку врсту демократске традиције.

У наставку, Деспотовић је констатовао да је кнез Михаило Обреновић био једини владалац у свом веку у Србији који је имао визију њеног развоја и који је ту визију експлицирао на начин једног политичког програма.

    – Михаило је имао европска схватања о држави и њеним задацима. Зато је, кад је на рушевинама уставобранитељског режима изграђивао свој лични режим, замишљао да ново државно уређење почива на законитости и реду. Приступио је унутрашњим реформама не тражећи одобрење из Цариграда – казао је Деспотовић.

Иако је тај програм носио лични печат, јер кнез није могао, или није желео, да око себе окупи политичку странку која би том програму дала озбиљније политичке перспективе и снагу, он није изгубио ништа од политичке релеванције и значаја за модерну политичку историју Србије у борбама за убрзану модернизацију.

– Михаило Обреновић је убијен у атентату на Топчидеру 1868. године, а његова смрт је до данас остала под велом тајне и индицијама да је Русија, због његове аустрофилске политике, имала утицаја на тај догађај – закључио је Деспотовић на крају трибине.

 

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language